Аналитичка метафизика
Математика за Платона и Канта
Аналитичка метафизика
Објављено: 11. Новембар 2014.За Платона је почетна општост и нужност геометрије: „Ко не зна геометрију нека не улази унутра“, била полазиште општег и нужног сазнања у нама и у космосу. А Кантово утемељење математике у трансценденталном јединству чистих појмова–опажаја је фиктивна ствар јер за општост и нужност разумских или чулних форми управо зна из општих и нужних судова математике!
детаљније
Трансцендентализам је у потпуности спроведен емпиризам!
Аналитичка метафизика
Објављено: 10. Новембар 2014.Ако чак и највиши став Кантове теоријске филозофије "Услови, могућности искуства уопште су у исто време и услови услови могућности предмета искуства" мора да прати основне аксиоме: "разум је спонтанитет, а чула рецептивитет, "мисли без садржаја јесу празне, а опажаји без појмова јесу слепи" онда непосредни рецептивитет, слепи садржаји, предметност уопште која афицира наша чула не условљава само чисто: мишљење, суђење закључиввање него и саме празне априорних форми разума, ума, та став стоји сасвим супротно од његовог трансцендентализма!
детаљније
Привид трансцендентализма
Аналитичка метафизика
Објављено: 09. Новембар 2014.Иако на први поглед изгледа да Кантов трансцендентализам показује да се све спољашње управља према унутрашњем, слепи садржаји према празним формама, највиши став његове трансценденталне аналитике „услови могућности искуства уопште су у исто време и услови могућности предмета искуства“ управо доказује супротно: да се унутрашње управља према спољашњем, празне априорне форме према слепој садржини!
детаљније
Извесност самопостојања из Ја мислим потире Кантов окрет
Аналитичка метафизика
Објављено: 08. Новембар 2014.Кант посебно наглашава да је „скандал за људски ум“ што се не може доказати објективно постојање спољашњег света! Међутим, њеовом критицизам крије много већа немогућност: Из појавног јединства празних форми- слепих садржаја не само да не може доказати објективно постојања било којег, спољашњег, или унутрашњег) света, него је такво доказивање у противуречности са трансценденталним утемељењем.
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић