Аналитичка метафизика
Привид немачког идеализма
Аналитичка метафизика
Објављено: 19. Новембар 2014.Са првостепеним условима спољашњег искуства, Кант трансцендентално своди на емпиричко, спонтанитет мишљења на рецептивитет опажања...Шелинг, са субјективно–објективним тоталитетом дух на природу... а Хегел са фиктивним отуђењем духа у другобивствену природу апсолутну идеју, као вечну суштину Бога (пре све природе или историје), на суштину просторно-временске природе или историје...
детаљније
Зашто је нешто а не ништа?
Аналитичка метафизика
Објављено: 17. Новембар 2014.Када не би имало човека (свесног живота), каквог би имало смисла да ли је нешто милионска температура звезде, хладна планета, или скоро апсолутна нула празног простора, да јесте а не није, да се било које нешто разликује од другог нечег или све од ничег
детаљније
Постојање и властитост
Аналитичка метафизика
Објављено: 16. Новембар 2014.Само једна иста властитост (без обзира на промене у себи и око себе), што остаје иста у промени, стаје, стоји, утемељује самоизвесну постојаност постојања, а тзв. "трансцендентална свест о себи, самосвест" и "праосновно" Ја мислим нема ту самоизвесност, као ни унутрашњи опажај, који претпоставља спољашњи опажај!
детаљније
Демокрит
Аналитичка метафизика
Објављено: 14. Новембар 2014.Ако су облик, ред и положај првостепена својства Демокритових атома, ништа се не добија са „недељивим“ атомима у основи сложених облика! Недељивост по облику не може бити материјална, него само духовна, или душевна, као код Аристотела и Лајбница. А ако пак неки најстарији облик (наспрам било којег другог облика или празног простора) тек утемељује ред, и положај, тај праоблик само може бити нематеријални дух, наспрам неодређености материје, као код Анаксагоре Платона у Тимају или Аристотела у Метафизици...
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић