Проблемска историја филозофије
Критичка историја филозофије
Проблемска историја филозофије
Објављено: 01. Мај 2017.Само изворни филозоф са свеобухватном идејом, као кућом од темеља до крова, са свим потребним "просторијама" у којима се може духовно пребити, стручно и објективно интерпретирати историју филозофије...
Аристотелово учење о Богу
Проблемска историја филозофије
Објављено: 08. Април 2017.Свако једно и свако биће, за свој облик, сврху, кретања, пре једног по себи, или бића по себи, тражи савршени облик свих облика, сврху свих сврха, Божије мишљења о самом мишљењу, једно са савршеном духовним животом, вечним делом, које сваку могућу могућност покреће ка њеној стварности.
детаљније
Мета (етика, естетика, политика...) и аналитичка метафизика
Проблемска историја филозофије
Објављено: 24. Март 2017.Под утицајем аналитичке основе природне науке (физике, хемије, биологије...) и све друштвене науке: филозофија, психологија, право, социологија из економских, политичких спољашњих узрока индуктивно објашњавају суштину човека и народа... а заправо а сваке стране, краја сва та објашњења већ претпостављају надопажајну и надсазнајну вољу и надсуштаствену личност и синтетички, дедуктивни целовити дух који се никако не могу објаснити из тих спољашњег узрока...
детаљније
Трансцендентална дедукција категорија разума није могућа
Проблемска историја филозофије
Објављено: 05. Децембар 2014.Не само да се све априорне врсте судова и из њих даље логичке категорије не могу извести из "чистог" разума и његове моћи суђења, већ тек посредно, из умске моћи закључивања, него и "чиста": чулност и "чист" разум и сам чист критички, теоријски ум, претпостављају у својој дедукцији старију чисту вољу и синтетички најстарију властитост, самокритични, практично-морални ум!
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић