Филозофија и филозофија
Недоследности у утемељењу Платонове Државе
Филозофија и филозофија
Објављено: 09. Мај 2019.Као што идеја добра утемељује све идеје ума и свака идеја ума своје копије у појмовима разума и сенке у опажајима чула и нагонима тела, тако и вечне идеје својине и сродства своје копије и сенке у појмовима разума, опажајима чула и нагонима тела...
детаљније
Трансцендентална и емпиријска уобразиља
Филозофија и филозофија
Објављено: 17. Јануар 2018.Суштински продуктивна уобразиље је могућа само кроз метафизичко искуство душе између ума на једној и свег разумско–чулног мноштва на другој страни; као код Платона пут од појединачних опажаја чула (само сенки идеја) и посебних, општих појмова разума (само одсјаја идеја) до умског сећање, препознавања целовитих идеја.
детаљније
Кантово схватање уобразиље
Филозофија и филозофија
Објављено: 17. Јануар 2018.Мада Кант покушава да опште и нужне судове природне науке утемељи у јединству две празне форме (чистог разума и чисте чулности), тзв. трансценденталној ("продуктивној") уобразиљи, плодно јединство празне форме и слепе садржине, посредним представљањем, сећањем, замишљањем, свакако омогућава емпиријска (репродуктина) уобразиља...
Етика и Политика код Платона и Аристотела
Филозофија и филозофија
Објављено: 24. Август 2017.Платон идеалну државу утемељује кроз највише добро по себи, супстанцијалну етику а Аристотел стварну државу, као највише добро (за нас), кроз супстанцијалну политику.
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић