Шелинг
Шелинг, Ниче, Хајдегер и прво издање Критике чистог ума
Шелинг
Објављено: 15. Април 2015.Иако Шелинг тврди да је Критика моћи суђења најбоље Кантово дело, он не инсистира на првом издању Критике чистог ума, у коме је уобразиља, пре разума и чула основна моћ људске душе, иако је очигледно да он управо из тог „шињела“ субјективно-објективне уобразиље апсолутизује уметност а Ниче проглашава за најсавршенији вид воље за моћ и позни Хајдегер тврди да је поетска реч, казивање не само "говор бивствовања", него оно првостепено бивствовање...
детаљније
О Кантовој и Шелинговој критици онтолошког доказа
Шелинг
Објављено: 09. Новембар 2014.Иако Кант тврди да се тек из спољашњег опажаја разликују “стварни од замишљених талира“, он слично Декарту, већ из праосновног Ја мислим, независно од опaжаја, некритички подразумева Ја постојим!...Када Шелинг тврди да се Бог и нужно егзистирајуће биће не могу изједначити он уопште не каже шта подразумева под нужно егзистирајућим бићем. Он је , свакако, дужан да покаже на чему (логички или онтолошки) утемељује ту (своју) "нужност", коју одриче Богу...!
детаљније
Шелингов Бог као господар бића
Шелинг
Објављено: 04. Новембар 2014.Ако је Бог господар сваког бића и самог бивствовања, он је, по Шелингу, много пре апсолутна могућност, него савршено, вечно биће, стварност… Само као надбивствен, надсветски он creacio ex nihilo – ствара биће или свет... Ипак, ако је Бог пре бића и света, он је и пре те релације суштинског господарења. Никаква другост фиктивне материје, „пуког“ бивствовања не може бити у Богу, стајати наспрам Бога, него је другост сваког могућег–стварног–нужног света или бивствовања могућа само по једном надбивствујућем, надсветском Богу.
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић