Analitička metafizika
Matematika za Platona i Kanta
Analitička metafizika
Objavljeno: 11. Novembar 2014.Za Platona je početna opštost i nužnost geometrije: „Ko ne zna geometriju neka ne ulazi unutra“, bila polazište opšteg i nužnog saznanja u nama i u kosmosu. A Kantovo utemeljenje matematike u transcendentalnom jedinstvu čistih pojmova–opažaja je fiktivna stvar jer za opštost i nužnost razumskih ili čulnih formi upravo zna iz opštih i nužnih sudova matematike!
detaljnije
Transcendentalizam je u potpunosti sproveden empirizam!
Analitička metafizika
Objavljeno: 10. Novembar 2014.Ako čak i najviši stav Kantove teorijske filozofije "Uslovi, mogućnosti iskustva uopšte su u isto vreme i uslovi uslovi mogućnosti predmeta iskustva" mora da prati osnovne aksiome: "razum je spontanitet, a čula receptivitet, "misli bez sadržaja jesu prazne, a opažaji bez pojmova jesu slepi" onda neposredni receptivitet, slepi sadržaji, predmetnost uopšte koja aficira naša čula ne uslovljava samo čisto: mišljenje, suđenje zaključivvanje nego i same prazne apriornih formi razuma, uma, ta stav stoji sasvim suprotno od njegovog transcendentalizma!
detaljnije
Privid transcendentalizma
Analitička metafizika
Objavljeno: 09. Novembar 2014.Iako na prvi pogled izgleda da Kantov transcendentalizam pokazuje da se sve spoljašnje upravlja prema unutrašnjem, slepi sadržaji prema praznim formama, najviši stav njegove transcendentalne analitike „uslovi mogućnosti iskustva uopšte su u isto vreme i uslovi mogućnosti predmeta iskustva“ upravo dokazuje suprotno: da se unutrašnje upravlja prema spoljašnjem, prazne apriorne forme prema slepoj sadržini!
detaljnije
Izvesnost samopostojanja iz Ja mislim potire Kantov okret
Analitička metafizika
Objavljeno: 08. Novembar 2014.Kant posebno naglašava da je „skandal za ljudski um“ što se ne može dokazati objektivno postojanje spoljašnjeg sveta! Međutim, njeovom kriticizam krije mnogo veća nemogućnost: Iz pojavnog jedinstva praznih formi- slepih sadržaja ne samo da ne može dokazati objektivno postojanja bilo kojeg, spoljašnjeg, ili unutrašnjeg) sveta, nego je takvo dokazivanje u protivurečnosti sa transcendentalnim utemeljenjem.
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković