Аналитичка метафизика
Суд биће јесте је таутологија
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Метафизика користи појам биће као темељни појам, док је то у језику је то само једна апстрактна именица изведена од основног глагола бити.
детаљније
Causa sui, deus sive natura, оmnis determinatio est negatio
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Ако атрибут као суштина супстанције не може бити друга суштина, тачније, бесконачно других суштина, он је (по omnis determinatio est negatio ) ограничен са безброј страна (осталих вечних суштина супстанције), а бесконачан само својом вечном суштинoм. Такође, ако се ред и веза идеја у Богу своди на ред и везу ствари природе, онда се логика Бога изводи из логике природе, иако она сама (без реда и везе идеја у Богу) нема општи и нужни ред и везу по себи, јединство по себи.
детаљније
Ако супстанција саму себе схвата, мишљење мора бити супстанцијално
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Ако је уз првостепено одређење супстанција да по себе јесте додато и да саму себе схвата и „Божија моћ мишљења... једнака његовој стварној моћи делања“ мишљење не може бити бесконачно само са једне стране, него (као код Хегела) са свих страна, а атрибути само модуси бесконачне супстанције Божијег разума–мишљења! Хегел, чак и самопостојање Бога, што по себи јесте изводи из Божијег по себи и за себе апсолутног самосазнања, самомишљења.
детаљније
Бергсонова критика Канта није изведена до краја
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Бергсон увиђа, да Кантов трансцендентализам не подводи квантитет и континуитет опште и нужне објективност под синтетички најстарију субјективност, него да под тај трансцендентални унутрашњи (хомогени) квантитет и континуитет времена пододи старији квалитет и дисконтинуитет непротежне и непоновљиве субјективности. Да заправо своди лочички стзарију унутрашњост на (унапред немогућ по себи) општи и нужни просторни квантитет и континуитет протежне спољашњости...
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић