Аналитичка метафизика
Смрт у Хајдегером Бивствовању и времену
Аналитичка метафизика
Објављено: 04. Новембар 2014.Ако је смрт конкретни престанак рада срца, дисања, мозга, да ли тај престанак уобличава сваку вољу и сваку свест!? Опет, ако није та конкретност, него нека филозофска („мозгајућа“) смрт, то више није „непорецива искуствена чињеница! Заправо, смрт, као задњи издах није ни супротна животу, него првом удаху, рођењу и човек се не уобличава из својег краја, него из пуне сврхе, свог зенита.
детаљније
Мали и велики cogito
Аналитичка метафизика
Објављено: 04. Новембар 2014.Ако су мишљење и простирање два потпуно несводива подручја, две супстанције, никако се не може из мишљења доказивати просторност! Тачније, оно што Декар доказује у “малом“cogitu, требало би доказивати у “великом“ cogitu; а оно што доказује у“великом“ cogitu – у “малом“cogitu! По Хегелу, тек се из „великог“ cogita, апсолутног самосазнања, самомишљења по себи и за себе као вечне суштине Бога, потврђује Божије вечно духовно постојање, него и сваки “мали“cogitо, свако могуће постојање.
детаљније
Шелингов Бог као господар бића
Аналитичка метафизика
Објављено: 04. Новембар 2014.Ако је Бог господар сваког бића и самог бивствовања, он је, по Шелингу, много пре апсолутна могућност, него савршено, вечно биће, стварност… Само као надбивствен, надсветски он creacio ex nihilo – ствара биће или свет... Ипак, ако је Бог пре бића и света, он је и пре те релације суштинског господарења. Никаква другост фиктивне материје, „пуког“ бивствовања не може бити у Богу, стајати наспрам Бога, него је другост сваког могућег–стварног–нужног света или бивствовања могућа само по једном надбивствујућем, надсветском Богу.
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић