Аналитичка метафизика
Аналитичка метафизика
Аналитичка метафизика
Објављено: 30. Октобар 2015.Аналитичка метафизика кроз дијалог најјачих филозофских идеја проналази оно суштинско јединство филозофије, науке, теологије, уметности, права, политике... применљиво на све практичне ствари, проблеме...
детаљније
О бесконачности и коначности
Аналитичка метафизика
Објављено: 14. Април 2015.За царство Божије човек треба бити по мери царства вечног. Да воли Бога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, свом снагом својом и ближњега својега као самога себе. Царска трпеза се не спрема за двоје, троје, него да једе и пије њих колико хоћеш, и остане колико хоћеш. Да има безмерје вере, милости, стрпљења, мудрости да као духовно рођени човек, царствени, небески прима и даје богатство љубави од Бога у највишој лепоти, истини, добру ...
детаљније
Der reine Wille in Kants Werk „Kritik der reinen Vernunft“/Prinzipien der praktischen Logik
Аналитичка метафизика
Објављено: 29. Новембар 2014.Nur aus diesem ältesten „eins“ des immer gleichen Eigenen hat man das Wissen von der Zahl „eins“, jeder Gleichheit wie „es ist“ und „ja“, der Übereinstimmung in Begriffen und in Wissensurteilen! Nur aus einem gestrigen, heutigen, morgigen, selbstoffensichtlichen immer gleichen Eigenen, das unabhängig von allen innerlichen oder äußerlichen Veränderungen ist, hat der Mensch ein Bewusstsein vom Selbst, das Selbstbewusstsein. Gerade dieser synthetische Grundsatz des reinen Willens und des immer gleichen Eigenen legt den Grund für das A=A, bzw. den logisch-analytischen Urgrund des Satzes der Identität und des Satzes des Nichtwiderspruchs. Und weil es eine konkrete Beständigkeit des selbstoffensichtlichen, synthetischen Grundsatzes des reinen Willensbeim selben Ich=Ich des immer gleichen Eigenen, gibt es auch die leere allgemeinlogische Mathematik; Und das die Quintessenz und das Ende der zweitausend Jahre alten Diskussion!
детаљније
Бог и дијалектичка логика
Аналитичка метафизика
Објављено: 21. Новембар 2014.Хегел тврди да својом Науком логике из апсолутног појма о појму излаже вечну суштину Бога, а, заправо, са поставком света природе, историје као оспољеног духа ради сасвим супротно: из појавног бића, и његове даље суштине, суштином свих тих суштина на крају, изводи апсолутни појам као вечну суштину Бога! То јест, не дедукује чисте логичке форме појма (апсолутне идеје као вечне суштине Бога) сав садржај (створене) природе, историје, него из појавног садржаја природе, историје индукује чисту логичку форму појма (апсолутну идеју као као вечну суштину Бога)!
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић