Метафизика мириса, укуса, додира
Трибине жива реч
Метафизика мириса, укуса, додира
Објављено: 16. Децембар 2023.Данас се јавне расправе већином воде преко друштвених мреже и електронских порука. Живи разговор скоро да постаје другостепена ствар. Ово је предлог тема из: филозофије, теологије, психологије, науке, уметности, политике... за организацију јавних трибина с којима би се, у након краћег уводног предавања, у слободном разговору са присутнима и гостима, вратила снага живе речи. Све би трибине биле снимане и најзанимљивији делови постављани на You tube.
детаљније
Уметност и практично умеће
Метафизика мириса, укуса, додира
Објављено: 18. Април 2015.Лепо у складу боја и облика у слици, тонова и ритмова у музици, покрета у игри, речи и рима у поезији...тек хармонизује унутрашња лепота личности, која у највишем практичном умећу мириса истине и укуса љубави не саглашава само све супротности у човеку и држави, него и супротности живог и неживог...
детаљније
Метафизика мириса, укуса, додира
Метафизика мириса, укуса, додира
Објављено: 06. Новембар 2014. Иако су много више лепе ствари које се виде или чују, говоре, него оно што се једе, пије... лепо је најпре повезано са укусом. Зашто? Зато што мирис истине узбуђује срце, буди душу, дух за укус у љубави Бога.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић