Наука и религија
Благодарје:Није знање светлост него је светлост знање
Наука и религија
Објављено: 12. Новембар 2020.Kога води само светлости спољашњег знања, тај врло често не зна ни шта да ради, ни како то да ради, ни када то да ради...
A кога води унутрашња светлост највишег добра изнад сваког знања, тај зна и шта да ради и како то да ради и када то да ради..
детаљније
Природна и друштвена наука
Наука и религија
Објављено: 16. Март 2017.Иако на први поглед изгледа да се само из једноставних разлика неживог може објаснити сложено живо, а тачно је сасвим супротно: без без сложених (чулних, разумских, умских, вољних) супстанцијалних разлика живог не само да није могуће разликовање једноставног, неживог, него без човека (живог света) нема смисла разлика милионске температуре унутар звезде од апсолутне нуле празног простора, или било које једне од друге ствари, него и било чега од ничег!
детаљније
Зашто је нешто а не ништа?
Наука и религија
Објављено: 17. Новембар 2014.Када не би имало човека (свесног живота), каквог би имало смисла да ли је нешто милионска температура звезде, хладна планета, или скоро апсолутна нула празног простора, да јесте а не није, да се било које нешто разликује од другог нечег или све од ничег
детаљније
Kвадратурa круга у чистој вољи и једној слободној властитости
Наука и религија
Објављено: 09. Новембар 2014.Ко што окрет праве дужи исправља криво у правилно криво, тако чиста воља све криве мисли, речи, одлуке, дела у исправно, право...
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић