Декарт
Мало и велико Ја
Декарт
Објављено: 28. Март 2017.Уместо Декартовог или Кантовог "малог cogita" (Ја мислим) ... из кога се не може потврдити ни постојање нас самих, ни постојање света, а поготову апсолутно (Божије) вечно постојање, Хегел из великог cogita:"Божијег мислим, апсолутно постојим, јесам" самоодређујућег мишљења, појма по себи и за себе дијалектичке логике, која све (могуће, стварне, нужне) разлике, супротности атрибута, модуса саставља у апсолутно истинитој идеји, потврђује не само вечно духовно постојање Бога или самоизвесно постојање нас самих, него тек доказује сваку (могућу, стварну, нужну) постојаност постојања!
Декарт
Декарт
Објављено: 04. Новембар 2014.Када неко каже: "Мислим, дакле, постојим", откуд ми знамо да тај неко уопште "мисли", да су његове мисли различите од опажаја, у које се (и те како ) може сумњати, ако не знамо суштину саме мисли, ни шта мисли тај који мисли? ... Такође, самим тим што су мишљење и простирање две потпуно различите супстанције, несводиве једна на другу, целокупно постојање (друга супстанција) се не никако не може потврђивати мишљењем.
детаљнијеCogito ergo sum и властитост
Декарт
Објављено: 04. Новембар 2014.Наше несумљиво постојање није утемељено у нашим конкретним мислима ни простом чину мишљења, него у синтетички најстаријој властитости, што остаје у свакој промени, стаје, стоји, надмислено, надопажајно постоји!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић