Аналитичка метафизика
Квалитативна и квантитативна логика
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Основа нашег владајућег категоријалног апарата може бити квалитативна и квантитативна. Квалитативна основа све могуће квалитете, квантитете, релације и модалитете своди на апсолутни квалитет и начин постојања (Бога, Духа, идеје.., елемената, супстанције, монаде....) а квантитативна (питагорејци, природна наука) на апсолутан квантитет и релацију.
детаљније
Једно и бивствовање
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Парменидов први доказ своди се да бивствовање јесте... да ми не можемо мислити, судити, говорити о небивствовању, о ничему, него само о бивствовању, о нечему Ипак, откуд знамо да је то наше мишљење, суђење, говорење уопште нешто, а не исто тако ништа!?
детаљније
Рачун и говор, бројеви и појмови
Аналитичка метафизика
Објављено: 05. Новембар 2014.Питагора тврди да бројеви и њихове хармоније творе читав свет. Платон, да су прелаз између бића по себи, вечних идеја и копија, сенки физичког света. Аристотел их смешта у катеторију квантитета. Ипак, није довољно рећи да су бројеви само квантитети нечега, већ треба објаснити бројеве само бројање и самеоперације; дефинисати јединицу и скуп природних бројева све рачунске операције, односе међу њима...
детаљније
Deus sive natura и Кантов трансцендентализам
Аналитичка метафизика
Објављено: 04. Новембар 2014.Kао што Спиноза са синтагмом “по нужности своје природе,“ прво своди атрибут мишљење на атрибут просторности, и апсолутну слободу Бога на нужност фиктивне природе, тако и Кант својим највишим ставом трансценденталне филозофије: „Услови могућности искуства су у исто време и услови могућности предмета искуства” прво своди разум на чулност, априорно на апостериорно, трансцендентално на емпиричко...
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић