Analitička metafizika
Privid nemačkog idealizma
Analitička metafizika
Objavljeno: 19. Novembar 2014.Sa prvostepenim uslovima spoljašnjeg iskustva, Kant transcendentalno svodi na empiričko, spontanitet mišljenja na receptivitet opažanja...Šeling, sa subjektivno–objektivnim totalitetom duh na prirodu... a Hegel sa fiktivnim otuđenjem duha u drugobivstvenu prirodu apsolutnu ideju, kao večnu suštinu Boga (pre sve prirode ili istorije), na suštinu prostorno-vremenske prirode ili istorije...
detaljnije
Zašto je nešto a ne ništa?
Analitička metafizika
Objavljeno: 17. Novembar 2014.Kada ne bi imalo čoveka (svesnog života), kakvog bi imalo smisla da li je nešto milionska temperatura zvezde, hladna planeta, ili skoro apsolutna nula praznog prostora, da jeste a ne nije, da se bilo koje nešto razlikuje od drugog nečeg ili sve od ničeg
detaljnijePostojanje i vlastitost
Analitička metafizika
Objavljeno: 16. Novembar 2014.Samo jedna ista vlastitost (bez obzira na promene u sebi i oko sebe), što ostaje ista u promeni, staje, stoji, utemeljuje samoizvesnu postojanost postojanja, a tzv. "transcendentalna svest o sebi, samosvest" i "praosnovno" Ja mislim nema tu samoizvesnost, kao ni unutrašnji opažaj, koji pretpostavlja spoljašnji opažaj!
detaljnijeDemokrit
Analitička metafizika
Objavljeno: 14. Novembar 2014.Ako su oblik, red i položaj prvostepena svojstva Demokritovih atoma, ništa se ne dobija sa „nedeljivim“ atomima u osnovi složenih oblika! Nedeljivost po obliku ne može biti materijalna, nego samo duhovna, ili duševna, kao kod Aristotela i Lajbnica. A ako pak neki najstariji oblik (naspram bilo kojeg drugog oblika ili praznog prostora) tek utemeljuje red, i položaj, taj praoblik samo može biti nematerijalni duh, naspram neodređenosti materije, kao kod Anaksagore Platona u Timaju ili Aristotela u Metafizici...
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković