Analitička metafizika
Smrt u Hajdegerom Bivstvovanju i vremenu
Analitička metafizika
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ako je smrt konkretni prestanak rada srca, disanja, mozga, da li taj prestanak uobličava svaku volju i svaku svest!? Opet, ako nije ta konkretnost, nego neka filozofska („mozgajuća“) smrt, to više nije „neporeciva iskustvena činjenica! Zapravo, smrt, kao zadnji izdah nije ni suprotna životu, nego prvom udahu, rođenju i čovek se ne uobličava iz svojeg kraja, nego iz pune svrhe, svog zenita.
detaljnije
Mali i veliki cogito
Analitička metafizika
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ako su mišljenje i prostiranje dva potpuno nesvodiva područja, dve supstancije, nikako se ne može iz mišljenja dokazivati prostornost! Tačnije, ono što Dekar dokazuje u “malom“cogitu, trebalo bi dokazivati u “velikom“ cogitu; a ono što dokazuje u“velikom“ cogitu – u “malom“cogitu! Po Hegelu, tek se iz „velikog“ cogita, apsolutnog samosaznanja, samomišljenja po sebi i za sebe kao večne suštine Boga, potvrđuje Božije večno duhovno postojanje, nego i svaki “mali“cogito, svako moguće postojanje.
detaljnije
Šelingov Bog kao gospodar bića
Analitička metafizika
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ako je Bog gospodar svakog bića i samog bivstvovanja, on je, po Šelingu, mnogo pre apsolutna mogućnost, nego savršeno, večno biće, stvarnost… Samo kao nadbivstven, nadsvetski on creacio ex nihilo – stvara biće ili svet... Ipak, ako je Bog pre bića i sveta, on je i pre te relacije suštinskog gospodarenja. Nikakva drugost fiktivne materije, „pukog“ bivstvovanja ne može biti u Bogu, stajati naspram Boga, nego je drugost svakog mogućeg–stvarnog–nužnog sveta ili bivstvovanja moguća samo po jednom nadbivstvujućem, nadsvetskom Bogu.
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković