Филозофија и филозофија
Трансцендентална дедукција категорија разума није могућа
Филозофија и филозофија
Објављено: 05. Децембар 2014.Не само да се све априорне врсте судова и из њих даље логичке категорије не могу извести из "чистог" разума и његове моћи суђења, већ тек посредно, из умске моћи закључивања, него и "чиста": чулност и "чист" разум и сам чист критички, теоријски ум, претпостављају у својој дедукцији старију чисту вољу и синтетички најстарију властитост, самокритични, практично-морални ум!
детаљније
Основа за сваку будућу филозофију
Филозофија и филозофија
Објављено: 28. Новембар 2014.Када Jа не би било конкретно, појединачно, властито Ја, зашто би се, уопште, звало Ја, било Ја?
Као што наше тело и сва наша чула (вид, слух, мирис, укус, додир) подразумевају у свом јединству старију вољу, тако све мишљење или сазнање нашег разума и теоријског ума (а не само одлучивање, деловање практичног ума), у својој најстаријој синтетичкој праоснови подразумева чисту вољу и једну синтетички најстарију исту властитост!
детаљније
Да ли је постојање предикат
Филозофија и филозофија
Објављено: 21. Новембар 2014.Ако се из Кантове тврдње: "Биће није реалан предикат", избаци (као сувишна) реч реално то је сада типичан суд традиционалне метафизике – где биће никад није ни било предикат, него старија супстанцијалност – и значи нешто сасвим супротно од онога што је Кант хтео да каже!
детаљније
Аристотелов приступ категоријама
Филозофија и филозофија
Објављено: 20. Новембар 2014.За Аристотела су категорије најосновнији логички или онтолошки предикати који се изричу о било чему. Они се не могу никако извести из неког прaосновног појма дедуктивно, него само најширом систематизацијом свих појединачних, посебних, општих појмова индуктивно. Такође, категорије се не могу свести једна на другу или извести једна из друге, јер када би то било могуће, ти изведени појмови био би нешто другостепено а оно из чега се изводе - категорија. Ипак, оне опет немају своје значење немају по себи, него у односу са другим категоријама.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић