Филозофија и филозофија
Трансцендентална филозофија и метафизика властитости
Филозофија и филозофија
Објављено: 06. Новембар 2015.Ако се из општег и нужног Ја мислим “изузме” старија чиста воља и најстарија прасинтетичка основа једне (Ја=Ја) исте властитости, нестаје и синтетичко „мислим“ и аналитичко А=А. Ја није свесно себе да постоји, јесте ни из праосновног „мислим“ ни из празног А=А, већ свест о сaмопостојању или постојању било чега другог, има из једне исте властитости, која је пре сваког опажаја или појма, сваке промене у нама самима или самим стварима она постојаност постојања која остаје, стаје, стоји, првостепено постоји, и то је суштина чисте субјективности пре све објективности.
детаљније
Негативна и позитивна дијалектика
Филозофија и филозофија
Објављено: 16. Април 2015.Хегеловa Наука Логике је у сва три степена негација а не афирмација. И као апсолутна идеја пре све природе, историје, и у филозофији природе као отуђена, оспољена идеја, и када појмом по себи и за себе напусти другобивство природе и историје и апсолутним сазнањем, мишљењем врати вечној идеји. Заправо, апсолутна афирмације не може се ни утемељити сазнајно-логички, него само у надсазнајној апсолутној вољи и стварајућој слободи. Ни Платонова позитивна дијалектика не почива на сазнању вечне суштине апсолутне истине, него на надсазнајној, надсуштаственој идеји добра..
детаљније
Да ли Фихтеово Учење о науци суштински практично
Филозофија и филозофија
Објављено: 16. Април 2015.На први поглед изгледа да Фихтеово субјективно–објективно делатно Ја–сазнање, мишљење прати Кантов практични ум, међутим како Фихте свом главном делу даје име Учење о науци, он јасно даје до знања да је његова практична филозофија (практични ум), заправо, теоријска филозофија (теоријски ум)!
детаљније
О бесконачности и коначности
Филозофија и филозофија
Објављено: 14. Април 2015.За царство Божије човек треба бити по мери царства вечног. Да воли Бога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, свом снагом својом и ближњега својега као самога себе. Царска трпеза се не спрема за двоје, троје, него да једе и пије њих колико хоћеш, и остане колико хоћеш. Да има безмерје вере, милости, стрпљења, мудрости да као духовно рођени човек, царствени, небески прима и даје богатство љубави од Бога у највишој лепоти, истини, добру ...
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић