Hegel
Hegelov ontološki dokaz
Hegel
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Hegel ontološkim dokazom iz najsavršenijeg, najuzvišenijeg pojma (Boga) u našoj svesti, umu, mišljenju ne pottvrđuje ontološkim dokazom samo Božije večno postojanje, biće, već već tvrdi da se iz samodređujućeg mišljenja o samom mišljenju, apsolutno istinitog pojma – savršene ideje Boga – što jedino zauvek ostaje, staje, stoji, prvobivstveno, apsolutno postoji tek dokazuje bilo koje, kakvo postojanje, drugobivstveno čulno, razumsko biće!
detaljnije
Pogrešna trijada Hegelove Nauke logike
Hegel
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ako u osnovnoj trijadi Biće–Suština–Pojam suština (za sebe) stoji između onog početnog čulne pojave Bića (po sebi) i završnog, savršenog (po sebi iza sebe) Pojma, zašto za svoju Nauku logike kaže da je to „izlaganje Boga kakav je u večnoj suštini pre stvaranja sveta prirode i jednog konačnog duha,“ a ne izlaganje večne ideje kakva je u svom apsolutnom pojmu (Boga), ili večnog pojma kakav je po apsolutnoj ideji (Boga).
detaljnije
Privid apsolutnog idealizma
Hegel
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Umesto da kaže da apsolutni duh stvara svet, Hegel kaže da se on slobodno „otuđuje i otpušta u neposredni oblik“ drugobivstvene prirode... Zašto? Da ne bi iz apsolutnog pojma o pojmu deduktivno (što nije ni moguće) izlagao večnu suštinu Boga, kako obećava u uvodu svoje Nauke Logike, nego, kako je sada drugobivstveni prostorno-vremensko-materijalni stvoreni svet samo otuđeni prvobivstvene apsolutne ideja, on do tog prvobivstvenog logosa kao večne suštine Boga može podjednako doći i samoosvešćenjem drugobivstvene prirode, istorije, samosaznanjem iz pojave, suštine do pojma, "apsolutnim" pojmom pojma u filozofiji, kao završnom suštinom svih suština–induktivno!
detaljnije
Hegelova istorija filozofije
Hegel
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Istorija filozofije je, za Hegela, filozofija same filozofije. Kao što živa celina u sazrevanju od semena do ploda sastavlja sve svoje stepene razvića, tako (njegova) završna filozofija apsolutnog duha sastavlja u sveobuhvatnoj ideji sve razlike, suprotnosti prethodnih filozofskih sistema.
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković