Хегел
Негативна и позитивна дијалектика
Хегел
Објављено: 16. Април 2015.Хегеловa Наука Логике је у сва три степена негација а не афирмација. И као апсолутна идеја пре све природе, историје, и у филозофији природе као отуђена, оспољена идеја, и када појмом по себи и за себе напусти другобивство природе и историје и апсолутним сазнањем, мишљењем врати вечној идеји. Заправо, апсолутна афирмације не може се ни утемељити сазнајно-логички, него само у надсазнајној апсолутној вољи и стварајућој слободи. Ни Платонова позитивна дијалектика не почива на сазнању вечне суштине апсолутне истине, него на надсазнајној, надсуштаственој идеји добра..
детаљније
Бог и дијалектичка логика
Хегел
Објављено: 21. Новембар 2014.Хегел тврди да својом Науком логике из апсолутног појма о појму излаже вечну суштину Бога, а, заправо, са поставком света природе, историје као оспољеног духа ради сасвим супротно: из појавног бића, и његове даље суштине, суштином свих тих суштина на крају, изводи апсолутни појам као вечну суштину Бога! То јест, не дедукује чисте логичке форме појма (апсолутне идеје као вечне суштине Бога) сав садржај (створене) природе, историје, него из појавног садржаја природе, историје индукује чисту логичку форму појма (апсолутну идеју као као вечну суштину Бога)!
детаљније
Хегелов апсолутни дух
Хегел
Објављено: 05. Новембар 2014.Колико свака идеја стоји изнад свих својих копије, толико, по Платону, највиша идеја добра (идеја свих идеја), као Бог за све идеје, стоји изнад свих идеја. Није добро добро по савршеној истини, него су савршена лепота и савршена истина, правда то по највишем добру. Међутим, Хегел и највишу (надсазнајну, надсуштаствену) идеју добра подређује првобивственом Божијем самосазнању, самомишљењу по себи и за себе које у апсолутном појма појма саставља све могуће разлике, супротности...
детаљније
Хегелова самоспознаја духа као спознаја себе и самоспознаја себе као спознаја духа
Хегел
Објављено: 05. Новембар 2014.Тако се начело Γνωύι σεηυτόν (спознај себе) достиже се тек на крају у Хегеловој умској личности–филозофији апсолутног знања, чистом мишљењу о самом мишљењу, апсолутном појму појма које потпуно сазнаје, схвата себе саставља субјективно и објективно, мишљење и биће. Вечни умни лик човека (људског рода) достиже апсолутним самосазнањем логички духовни лик истине вечне идеје, метатафизички лик Бога, постиже логичку кружност, излази из простора–времена–природе, који на тој разлици почетка краја, духу који се, оспољује, отуђује од себе и почивају.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић