Filozofija i religija
Pozitivna i negativna teologija
Filozofija i religija
Objavljeno: 17. April 2015.Osnova apsolutnog da, je, jeste, potvrđivanja, stvaranja, davanja svakog spoljašnjeg, unutrašnjeg sveta je prva zapovest: „Ja sam Gospod Bog tvoj“, a osnova apsolutnog ne, nije, negacije, odbacivanja je prvo druga zapovest: „Ne pravi sebi idola niti kakva lika“ nemoj im se klanjati niti im služiti“; pa onda i svako ne ostalih zapovesti, za najviše da, davanje iz Božijeg bezmerja... U Novom Zavetu, za blagoslov večnog života nije dovoljno da čovek poštuje Boga, ne laže i ne čini, zlo, nego da svim srcem, svom dušom, svim umom, svom snagom voli Bogu i voli bližnjeg, govori istinu i čini dobro...
detaljnije
Bog i dijalektička logika
Filozofija i religija
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Hegel tvrdi da svojom Naukom logike iz apsolutnog pojma o pojmu izlaže večnu suštinu Boga, a, zapravo, sa postavkom sveta prirode, istorije kao ospoljenog duha radi sasvim suprotno: iz pojavnog bića, i njegove dalje suštine, suštinom svih tih suština na kraju, izvodi apsolutni pojam kao večnu suštinu Boga! To jest, ne dedukuje čiste logičke forme pojma (apsolutne ideje kao večne suštine Boga) sav sadržaj (stvorene) prirode, istorije, nego iz pojavnog sadržaja prirode, istorije indukuje čistu logičku formu pojma (apsolutnu ideju kao kao večnu suštinu Boga)!
detaljnije
Fenomenologija i teologija
Filozofija i religija
Objavljeno: 16. Novembar 2014.Po Hajdegeru, čovek ne treba da teži večnoj, transcendentnoj egzistenciji, nego da iz jedine moguće (shvatljive) metzafizike konačnosti svoju konačnu prostorno-vremenitu egzistenciju prihvati kao vlastitu esenciju. Iako pre svakog bivstvovanja pretpostavlja starije ništa, to slobodno ništa nije za njega osnova Božijeg stvaranja, nego pre svako šta (je) bivstvovanje, iz najkonačnije konačnosti najvlastitije smrti bezdan čovekove slobode, njegovog zašto tubivstvovanja.
O Kantovoj i Šelingovoj kritici ontološkog dokaza
Filozofija i religija
Objavljeno: 09. Novembar 2014.Iako Kant tvrdi da se tek iz spoljašnjeg opažaja razlikuju “stvarni od zamišljenih talira“, on slično Dekartu, već iz praosnovnog Ja mislim, nezavisno od opažaja, nekritički podrazumeva Ja postojim!...Kada Šeling tvrdi da se Bog i nužno egzistirajuće biće ne mogu izjednačiti on uopšte ne kaže šta podrazumeva pod nužno egzistirajućim bićem. On je , svakako, dužan da pokaže na čemu (logički ili ontološki) utemeljuje tu (svoju) "nužnost", koju odriče Bogu...!
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković