Филозофија и религија
Апсолутна идеја као јединство теоријске и практичне идеје
Филозофија и религија
Објављено: 14. Март 2017. Ако је Исус Христос за верујућег човека само најузвишенија представа Бога, није сам за себе (по себи), него управо кроз јединство мишљења и бића, појма и опажаја, форме и садржине, појаве и суштине, временског и вечног, стварајућег духа и створене природе потврђује апсолутно: "Ја и Отац једно смо"... Иако тврди да је „апсолутна идеја... јединство теоријске и практичне идеје" Хегел апсолутно потврђује само са теоријске стране филозофског мишљења, појма, а не кроз јединство теоријске и практичке идеје које је управо у Исусу Христу једино апсолутно присутно...
Три степена апсолутног духа код Хегела
Филозофија и религија
Објављено: 14. Март 2017.Нису најсавршенија уметничка дела Божија чулност, нити најузвишеније представe у религији Божије самопредстављање, нити филозофске идеје Божије самоасазнање (као што мисли Хегел), већ је Божија апсолутност надчулна, надпредстављива, надсазнајна апсолутна воља и стварајућа слобода: „И рече Бог нека буде ... и Би..“.
О онтолошком доказу светог Анселма
Филозофија и религија
Објављено: 12. Март 2017.Свети Анселмо каже: из представе, појма, идеје најсавршенијег, најузвишеније бића (од кога се не може замислити, представити, појмити ништа узвишеније, савршеније) у нашем мишљењу, осећању, уму, души, духу – следи нужно да такво биће постоји...Међутим, у Светом писму, савршено не само да није суштина, него чак ни атрибут Бога, него само створених ствари, бића...
детаљније
Геније, анђео чувар и Дух утешитељ
Филозофија и религија
Објављено: 19. Април 2015.Ако Кант већ прихвата да је genius нарочити дух који води и штити, никако не може природа кроз генија прописивати правила уметности (која је по његовој Критици чистог ума само трансцендентална идеја за јединство појавног искуства), већ само слободан дух! Заправо, то свођење (надсазнајног, надопажајног) слободног духа који надахњује сваког узвишеног ствараоца (води сваку слободну душу) на (општу и нужну) природу, која одређује правила уметности, само је наставак пантеизма, деизма, материјализма...
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић