Уводне беседе
Декарт и Кант
Уводне беседе
Објављено: 08. Новембар 2014.Иако Кант каже: „Наше унутрашње искуство, које је по Картезијусу несумљиво, је могуће само под претпоставком спољашњег искуства,“ када у најизвеснијем ставу тврди: „У синтетичком праосновном јединству аперцепције ја сам свестан себе не као појаве, нити као ствари по себи, већ сам свестан само тога да постојим. Ова представа јесте мишљење а не опажање“ он понавља исто што и Декарт...
детаљније
Хегелов онтолошки доказ
Уводне беседе
Објављено: 04. Новембар 2014.Хегел онтолошким доказом из најсавршенијег, најузвишенијег појма (Бога) у нашој свести, уму, мишљењу не поттврђује онтолошким доказом само Божије вечно постојање, биће, већ већ тврди да се из самодређујућег мишљења о самом мишљењу, апсолутно истинитог појма – савршене идеје Бога – што једино заувек остаје, стаје, стоји, првобивствено, апсолутно постоји тек доказује било које, какво постојање, другобивствено чулно, разумско биће!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић