Платон
Да ли види који зна или зна који види?
Платон
Објављено: 16. Новембар 2014.Кант простор и време проглашава за априорна чула– опажаје спољашњег, унутрашњег, а прескаче старија питања: како се уопште види, чује... Зашто? Зато што се фиктивни спољашњи или унутрашњи опажај може изједначити са aприорном формом (простора или времена), док се форме стварних чула никако не могу свести на „априорне“ опажаје, јер је за опажаје тих стварних чула, свакако, нужан садржај.
детаљније
Спинозин Бог и Платонова идеја добра
Платон
Објављено: 05. Новембар 2014.Спинозини бесконачни атрибути су утемељени у једној са свих страна бесконачној супстанцији, Богу, а Платонове вечне идеје у квалитативном безмерју највише идеје добра. Спиноза своју књигу зове Етика, иако Бога, слично Хераклиту, одређује изван добра и зла, а Платон највишу идеју добра утемељује надсазнајно, надонтолошки, Бога своди на највишу идеју добра, схвата као сврху по себи, као апсолутни узрок постојања и сазнања макро-микросвета света и сваке појединачне идеје.
детаљније
Апсолутни дух и највиша идеја добра
Платон
Објављено: 04. Новембар 2014.Уместо да вечни квалитети у целини апсолутне идеје тек задобију своје место, појачају, конкретизују свој појединачни, посебни смисао, тоталитет мишљења, појма по себи и за себе у самосазнању апсолутне идеје потире суштинско постојање, одређење сваке појединачне идеје.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић