Tomislav Novaković filozof

Četvrtak | 21. Novembar 2024.

Tomislav Novakovic

Platon

Nedoslednosti u utemeljenju Platonove Države

Nedoslednosti u utemeljenju Platonove Države

Platon
Objavljeno: 09. Maj 2019.

Kao što ideja dobra utemeljuje sve ideje uma i svaka ideja uma svoje kopije u pojmovima razuma i senke u opažajima čula i nagonima tela, tako i večne ideje svojine i srodstva  svoje kopije i senke u pojmovima razuma, opažajima čula i nagonima tela...

detaljnije

Etika i Politika kod Platona i Aristotela

Etika i Politika kod Platona i Aristotela

Platon
Objavljeno: 24. Avgust 2017.

Platon  idealnu državu utemeljuje kroz najviše dobro po sebi, supstancijalnu etiku a Aristotel   stvarnu državu, kao najviše dobro (za nas), kroz supstancijalnu politiku.

 

detaljnije

Lepota i ljubav

Lepota i ljubav

Platon
Objavljeno: 14. Novembar 2015.

Ako i lepo i pravedno... po sebi jesu to što jesu tek po dobru po sebi...onda je najuzvišenija ljubav ka dobru po sebi,  tek ljubav ka lepom, pravednom po sebi...svim savršenim idejama.  

detaljnije

O Platonovoj državi

O Platonovoj državi

Platon
Objavljeno: 19. Novembar 2014.

Kada neumerene želje tela u čoveku i državi vladaju čulima, razumom, umom, ono najmanje vredno poseduje najvrednije i stvari zavladaju ljudima. Međutim kada vlada um, najvredniji deo duše poseduje stvari i ljudi vladaju državom. Mudraci-kraljevi teže umom večnim idejama, a ne porodici i zemaljskom bogatstvu, i kako u potpunosti vladaju sobom, mogu vladati državom...

detaljnije

O Novaković Tomislavu

Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju  na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.

više o autoru

Filozofija dana

Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!

Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.

Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski  objašnjava!

Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.

 

 Tomislav Novaković

Видео дана