Filozofija i religija
Apsolutna ideja kao jedinstvo teorijske i praktične ideje
Filozofija i religija
Objavljeno: 14. Mart 2017. Ako je Isus Hristos za verujućeg čoveka samo najuzvišenija predstava Boga, nije sam za sebe (po sebi), nego upravo kroz jedinstvo mišljenja i bića, pojma i opažaja, forme i sadržine, pojave i suštine, vremenskog i večnog, stvarajućeg duha i stvorene prirode potvrđuje apsolutno: "Ja i Otac jedno smo"... Iako tvrdi da je „apsolutna ideja... jedinstvo teorijske i praktične ideje" Hegel apsolutno potvrđuje samo sa teorijske strane filozofskog mišljenja, pojma, a ne kroz jedinstvo teorijske i praktičke ideje koje je upravo u Isusu Hristu jedino apsolutno prisutno...
Tri stepena apsolutnog duha kod Hegela
Filozofija i religija
Objavljeno: 14. Mart 2017.Nisu najsavršenija umetnička dela Božija čulnost, niti najuzvišenije predstave u religiji Božije samopredstavljanje, niti filozofske ideje Božije samoasaznanje (kao što misli Hegel), već je Božija apsolutnost nadčulna, nadpredstavljiva, nadsaznajna apsolutna volja i stvarajuća sloboda: „I reče Bog neka bude ... i Bi..“.
O ontološkom dokazu svetog Anselma
Filozofija i religija
Objavljeno: 12. Mart 2017.Sveti Anselmo kaže: iz predstave, pojma, ideje najsavršenijeg, najuzvišenije bića (od koga se ne može zamisliti, predstaviti, pojmiti ništa uzvišenije, savršenije) u našem mišljenju, osećanju, umu, duši, duhu – sledi nužno da takvo biće postoji...Međutim, u Svetom pismu, savršeno ne samo da nije suština, nego čak ni atribut Boga, nego samo stvorenih stvari, bića...
detaljnije
Genije, anđeo čuvar i Duh utešitelj
Filozofija i religija
Objavljeno: 19. April 2015.Ako Kant već prihvata da je genius naročiti duh koji vodi i štiti, nikako ne može priroda kroz genija propisivati pravila umetnosti (koja je po njegovoj Kritici čistog uma samo transcendentalna ideja za jedinstvo pojavnog iskustva), već samo slobodan duh! Zapravo, to svođenje (nadsaznajnog, nadopažajnog) slobodnog duha koji nadahnjuje svakog uzvišenog stvaraoca (vodi svaku slobodnu dušu) na (opštu i nužnu) prirodu, koja određuje pravila umetnosti, samo je nastavak panteizma, deizma, materijalizma...
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković