Аристотел
Аристотелов приступ категоријама
Аристотел
Објављено: 20. Новембар 2014.За Аристотела су категорије најосновнији логички или онтолошки предикати који се изричу о било чему. Они се не могу никако извести из неког прaосновног појма дедуктивно, него само најширом систематизацијом свих појединачних, посебних, општих појмова индуктивно. Такође, категорије се не могу свести једна на другу или извести једна из друге, јер када би то било могуће, ти изведени појмови био би нешто другостепено а оно из чега се изводе - категорија. Ипак, оне опет немају своје значење немају по себи, него у односу са другим категоријама.
детаљније
Аристотелови први принципи и дијалектика
Аристотел
Објављено: 04. Новембар 2014.Ако Аристотел већ тврди да и да је дијалектика заједничка свим наукама и да интуиција као "принцип самог принципа“ стоји у основи самих принципа , а да се доказ, као и силогизам, не односи на спољашњи говор, него на "унутрашњи говор душе,“ онда само дијалектика чистих појмова (као код Платона) из умног дела душе може истражити прве принципе сваке науке; поготову прве принципе највише науке о истини, бића као бића (онтологије, теологије).
Аристотелово схватање једног
Аристотел
Објављено: 04. Новембар 2014.Иако је суштинска ствар да је Бог један, један се не може изједначити са Богом, Бог сводити на највише једно по себи, један. Управо је обрнуто нужно… Свако конкретно једно и свако конкретно биће, за своју једноћу, једност, суштинско обличје, сврху, кретање у прелазу од своје могућности ка својој стварности, тражи сврху по себи, Божије апсолутно обличје, једно са највишом делатношћу, делом.
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић