Aristotel
Aristotelov pristup kategorijama
Aristotel
Objavljeno: 20. Novembar 2014.Za Aristotela su kategorije najosnovniji logički ili ontološki predikati koji se izriču o bilo čemu. Oni se ne mogu nikako izvesti iz nekog praosnovnog pojma deduktivno, nego samo najširom sistematizacijom svih pojedinačnih, posebnih, opštih pojmova induktivno. Takođe, kategorije se ne mogu svesti jedna na drugu ili izvesti jedna iz druge, jer kada bi to bilo moguće, ti izvedeni pojmovi bio bi nešto drugostepeno a ono iz čega se izvode - kategorija. Ipak, one opet nemaju svoje značenje nemaju po sebi, nego u odnosu sa drugim kategorijama.
detaljnije
Aristotelovi prvi principi i dijalektika
Aristotel
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ako Aristotel već tvrdi da i da je dijalektika zajednička svim naukama i da intuicija kao "princip samog principa“ stoji u osnovi samih principa , a da se dokaz, kao i silogizam, ne odnosi na spoljašnji govor, nego na "unutrašnji govor duše,“ onda samo dijalektika čistih pojmova (kao kod Platona) iz umnog dela duše može istražiti prve principe svake nauke; pogotovu prve principe najviše nauke o istini, bića kao bića (ontologije, teologije).
Aristotelovo shvatanje jednog
Aristotel
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Iako je suštinska stvar da je Bog jedan, jedan se ne može izjednačiti sa Bogom, Bog svoditi na najviše jedno po sebi, jedan. Upravo je obrnuto nužno… Svako konkretno jedno i svako konkretno biće, za svoju jednoću, jednost, suštinsko obličje, svrhu, kretanje u prelazu od svoje mogućnosti ka svojoj stvarnosti, traži svrhu po sebi, Božije apsolutno obličje, jedno sa najvišom delatnošću, delom.
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković