Проблемска историја филозофије
Атомика као метод
Проблемска историја филозофије
Објављено: 22. Новембар 2014.Атомика, као микроаналитичко становиште не запоставља ни најмању тешкоћу, некада скривену само у једној речи, реченици, нити заобилази она најтежа места неке теорије, јер се врло често иза те „тачке сумње” крије плодно зрно, семе највећег открића, решења. Зато постепено расплиће сва та замршења, све док у “жижној” тачци једне јаке идеје не достигне “ланчану реакцију“ неизмерне енергије истине, схвати, обухвати све могуће аспекте свеобухватног решења.
детаљније
Метафизика језика
Проблемска историја филозофије
Објављено: 21. Новембар 2014.Пре Ја мислим и закона, категорија логике стоји једна иста властитост и Ја говорим, старије категорије језика; пре сваког имена, појма, име само по себи. Ја је, говорно Ја и свест, говорна свест. Значење и најмање речи тражи живу говорна свест и целовиту метафизику језика...
детаљније
Бог и дијалектичка логика
Проблемска историја филозофије
Објављено: 21. Новембар 2014.Хегел тврди да својом Науком логике из апсолутног појма о појму излаже вечну суштину Бога, а, заправо, са поставком света природе, историје као оспољеног духа ради сасвим супротно: из појавног бића, и његове даље суштине, суштином свих тих суштина на крају, изводи апсолутни појам као вечну суштину Бога! То јест, не дедукује чисте логичке форме појма (апсолутне идеје као вечне суштине Бога) сав садржај (створене) природе, историје, него из појавног садржаја природе, историје индукује чисту логичку форму појма (апсолутну идеју као као вечну суштину Бога)!
детаљније
О смислу и потреби за филозофијом у нашем времену.
Проблемска историја филозофије
Објављено: 16. Новембар 2014.Филозофија је постала слуга науке на крају, што је најбитнија подручја живота, у којима се најпре испољава мудрост човека и народа – запоставила на почетку! Међутим, као као што срце, глава... служе целом телу, тако и права мудрост сваком подручју живота. Зато су нова филозофска начела не само потребна него и нужна...
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић