Практична филозофија
Начела практичне логике
Практична филозофија
Објављено: 21. Новембар 2014.Чиста воља практичном логиком саставља непротивуречне опажаје у појму, непротивуречне појмове у суду, непротивуречне судове у закључку. Јединством мисли са осећајем, речи са делом, као главе са телом, истине са животом једна иста властитост је најстарија синтетичка основа закона идентитета, а са јасним да–не, јесте–није, хоћу–нећу спонтаног мишљења, суђења, одлучивања, деловање, закона искључења трећег.
Једна слободна властитост
Практична филозофија
Објављено: 09. Новембар 2014.Питање: шта је човек, претпоставља да се са неким „потпуно познатим“ или више познатим појмом, бићем може објаснити потпуно “непознат“, или “мање познат“, појам "човека"?! Опет, која су то несумњива сазнања, потпуно поуздане истине, самоочигледне ствари? Постоји ли таква знања, такве ствари?... Поред тога, заборавља да је веза субјекта и предиката свим појмовима, судовима појавног сазнања могућа само из једне синтетички најстарије (Ја=Ја) исте властитости!
детаљније
Филозофија и политика
Практична филозофија
Објављено: 07. Новембар 2014.Као што сваки човек види својим очима, чују својим ушима, мирише својим носем, једе својим устима … додирује својим рукама, осећа својим срцем, говори својим језиком, тако мора и да мисли својом главом
детаљније
Геополитика и филозофија
Практична филозофија
Објављено: 07. Новембар 2014.Као што се не може само из појединачних опажаја, или делимичних судова достићи целовита идеја, тако се не може по геостратегијском положају једне државе схватити дух њеног народа. Сасвим обрнуто, један народ прво властитом филозофијом мора схватити ко је, зашто је ту и коју духовну, економску, политичку улогу има међу другим народима.
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић