Практична филозофија
Карактер је наша судбина
Практична филозофија
Објављено: 28. Октобар 2020.Као што карактерним јединством слободне: мисли, речи, одлуке и дела човек држи судбину у својим рукама, тако и народ карактерним јединством своје изборне воље, која слободно поставља и смењује највише представнике сваке посебне сфере: законодавне, судске, извршне и информативне власти, држи судбину у својим рукама...
детаљније
Благодарје: Мудрост која нам је потребна
Практична филозофија
Објављено: 19. Август 2020.Само кад воли и говори истину човек излази из граница својих очију, свога разума и види другог човека, другу личност. Истина је мирис, вечни духовни свештеник који буди, узбуђује срце, душу, тело, освећује за укус љубави, а љубав онај вечни цар у чистом срцу из царства небеског, Бог сам...
детаљније
Homo homini lupus est и homo homini homo est
Практична филозофија
Објављено: 05. Фебруар 2015.Ако важи homo homini lupus est, онда је природни закон за одржањем јединке, врсте, првостепен. Ако важи homo homini homo est, онда слободна воља душе у првостепеном чину добра стоји испред закона природе, нужности одржања, а активна праведност утемељује као одбрана од зла када је нарушено првостепено добро. У оба случаја морални закон није првостепена суштина човекова него нешто изведено.
детаљније
Начела практичне логике
Практична филозофија
Објављено: 21. Новембар 2014.Чиста воља практичном логиком саставља непротивуречне опажаје у појму, непротивуречне појмове у суду, непротивуречне судове у закључку. Јединством мисли са осећајем, речи са делом, као главе са телом, истине са животом једна иста властитост је најстарија синтетичка основа закона идентитета, а са јасним да–не, јесте–није, хоћу–нећу спонтаног мишљења, суђења, одлучивања, деловање, закона искључења трећег.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић