Кант
Трансцендентална дедукција категорија разума није могућа
Кант
Објављено: 05. Децембар 2014.Не само да се све априорне врсте судова и из њих даље логичке категорије не могу извести из "чистог" разума и његове моћи суђења, већ тек посредно, из умске моћи закључивања, него и "чиста": чулност и "чист" разум и сам чист критички, теоријски ум, претпостављају у својој дедукцији старију чисту вољу и синтетички најстарију властитост, самокритични, практично-морални ум!
детаљније
Der reine Wille in Kants Werk „Kritik der reinen Vernunft“/Prinzipien der praktischen Logik
Кант
Објављено: 29. Новембар 2014.Nur aus diesem ältesten „eins“ des immer gleichen Eigenen hat man das Wissen von der Zahl „eins“, jeder Gleichheit wie „es ist“ und „ja“, der Übereinstimmung in Begriffen und in Wissensurteilen! Nur aus einem gestrigen, heutigen, morgigen, selbstoffensichtlichen immer gleichen Eigenen, das unabhängig von allen innerlichen oder äußerlichen Veränderungen ist, hat der Mensch ein Bewusstsein vom Selbst, das Selbstbewusstsein. Gerade dieser synthetische Grundsatz des reinen Willens und des immer gleichen Eigenen legt den Grund für das A=A, bzw. den logisch-analytischen Urgrund des Satzes der Identität und des Satzes des Nichtwiderspruchs. Und weil es eine konkrete Beständigkeit des selbstoffensichtlichen, synthetischen Grundsatzes des reinen Willensbeim selben Ich=Ich des immer gleichen Eigenen, gibt es auch die leere allgemeinlogische Mathematik; Und das die Quintessenz und das Ende der zweitausend Jahre alten Diskussion!
детаљније
Атомика као метод
Кант
Објављено: 22. Новембар 2014.Атомика, као микроаналитичко становиште не запоставља ни најмању тешкоћу, некада скривену само у једној речи, реченици, нити заобилази она најтежа места неке теорије, јер се врло често иза те „тачке сумње” крије плодно зрно, семе највећег открића, решења. Зато постепено расплиће сва та замршења, све док у “жижној” тачци једне јаке идеје не достигне “ланчану реакцију“ неизмерне енергије истине, схвати, обухвати све могуће аспекте свеобухватног решења.
детаљније
Да ли је постојање предикат
Кант
Објављено: 21. Новембар 2014.Ако се из Кантове тврдње: "Биће није реалан предикат", избаци (као сувишна) реч реално то је сада типичан суд традиционалне метафизике – где биће никад није ни било предикат, него старија супстанцијалност – и значи нешто сасвим супротно од онога што је Кант хтео да каже!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић