Kant
Kantovo shvatanje uobrazilje
Kant
Objavljeno: 17. Januar 2018.Mada Kant pokušava da opšte i nužne sudove prirodne nauke utemelji u jedinstvu dve prazne forme (čistog razuma i čiste čulnosti), tzv. transcendentalnoj ("produktivnoj") uobrazilji, plodno jedinstvo prazne forme i slepe sadržine, posrednim predstavljanjem, sećanjem, zamišljanjem, svakako omogućava empirijska (reproduktina) uobrazilja...
Transcendentalni šematizam
Kant
Objavljeno: 03. Januar 2018.Ako već dve Dekartove supstancije (mišljenja i prostiranja) ili Spinozina dva atributa jedne supstancije shvata samo kao dve suštinski različite saznajne moći čiste subjektivnosti, Kant sa transcendentalnim šematizmom mnogo pre treba da utemelji jedinstvo razuma i (mnogo opažajnijeg) spoljašnjeg čula–opažaja prostora, nego razuma i unutrašnje čula–opažaja vremena!
detaljnije
Teorijski i praktični um
Kant
Objavljeno: 22. April 2017.Nije suština "čiste subjektivnosti pre sve objektivnosti" pojavnom okretu obezličenog obezvoljenog saznajno-teorijskog kritičkog uma koji u jedinstvu praznih formi–slepih sadržajauutemeljuje sve naše saznanje u okviru mogućeg iskustva, nego u suštinskom okretu čiste volje i jedne slobodne vlastitosti samokritičnog praktično-moralnog uma koja utemeljuje ne samo sve naše odlučivanje, delovanje, nego i svu logiku i saznanje teorijskog, kritičkog uma!
detaljnije
Supstancija i predikati
Kant
Objavljeno: 12. Mart 2017.Supstancijalno postojanje (koje ne može da ne postoji), utemeljuje svako drugo postojanje (koje može da ne postoji); a nikako obrnuto, kao u Kantovom primeru sa talirima, gde se traži da se supstancijalno postojanje (koje ne može da ne postoji), potvrđuje sa pojedinačnim opažajima, ili posebnim, opštim pojmovima, sudovima izvedenih iz njih (koji mogu da ne postoje)!
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković