Izbor
Izabrane misli
Izbor
Objavljeno: 05. Februar 2016.Ako imaš (svoje) ime, prezime, porodicu, državu, imovinu, zanimanje… zašto da nemaš i svoje misli, vlastiti duh?
Kao što ne može drugi da jede i pije za tebe, ne može ni da misli i odlučuje za tebe.
detaljnije
Lepota i ljubav
Izbor
Objavljeno: 14. Novembar 2015.Ako i lepo i pravedno... po sebi jesu to što jesu tek po dobru po sebi...onda je najuzvišenija ljubav ka dobru po sebi, tek ljubav ka lepom, pravednom po sebi...svim savršenim idejama.
Genije, anđeo čuvar i Duh utešitelj
Izbor
Objavljeno: 19. April 2015.Ako Kant već prihvata da je genius naročiti duh koji vodi i štiti, nikako ne može priroda kroz genija propisivati pravila umetnosti (koja je po njegovoj Kritici čistog uma samo transcendentalna ideja za jedinstvo pojavnog iskustva), već samo slobodan duh! Zapravo, to svođenje (nadsaznajnog, nadopažajnog) slobodnog duha koji nadahnjuje svakog uzvišenog stvaraoca (vodi svaku slobodnu dušu) na (opštu i nužnu) prirodu, koja određuje pravila umetnosti, samo je nastavak panteizma, deizma, materijalizma...
detaljnije
O različitim vrstama inteligencije
Izbor
Objavljeno: 16. April 2015.Skala s kojom se u psihološkim testovima meri inteligencija nije sveobuhvatna ni u naučnom, ni u psihološkom smislu. Pri proceni te razumsko-opažajne inteligencije ne uzima se dovoljno u obzir govorna inteligencija iskazivanja suštinskih misli, ideja, koje je i te kako bitno za praktičan život i razumevanje među ljudima. A suštinkog govora, koji objedinjuje naučno-tehničku, socijalnu, emocionalnu, umetničku, duhovnu inteligenciju za karakterno jedinstvo čoveka i naroda... ne samo da će se sudarati čovek sa čovekom, prirodom, ili država sa državom, nego i oči u glavi...
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković