Hajdeger
Fenomenologija i teologija
Hajdeger
Objavljeno: 16. Novembar 2014.Hajdeger kaže da čovek ne treba da teži večnoj, transcendentnoj egzistenciji, već da po (jedinoj mogućoj) metafizici konačnosti najkonkretniju prostorno-vremenitu egzistenciju, prihvati kao vlastitu esenciju. Iako pre svakog bivstvovanja pretpostavlja starije ništa, to ništa nije za njega osnova Božijeg stvaranja, već bezdan vlastite slobode, koja svako šta (je) bivstvovanje, osmišljava iz najkonačnijeg zašto tubivstvovanja.
Smrt u Hajdegerom Bivstvovanju i vremenu
Hajdeger
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Ako je smrt konkretni prestanak rada srca, disanja, mozga, da li taj prestanak uobličava svaku volju i svaku svest!? Opet, ako nije ta konkretnost, nego neka filozofska („mozgajuća“) smrt, to više nije „neporeciva iskustvena činjenica! Zapravo, smrt, kao zadnji izdah nije ni suprotna životu, nego prvom udahu, rođenju i čovek se ne uobličava iz svojeg kraja, nego iz pune svrhe, svog zenita.
detaljnije
Egzistencijalno-ontološka krivica kod Hajdegera
Hajdeger
Objavljeno: 04. Novembar 2014. Po Hajdegeru, krivica neprave egzistencije nije posledica greha, nego potpune nedokučivosti, skrivenosti, zakrivljenosti smrti, koja krivicom po sebi zakrivljuje svako konačno življenje, život. Bez savesti ka toj egzistencijalno-ontološkoj krivici, iz koje čovek iz neodnosne smrti odgovorno preuzima svoju vremenitu sudbinu (u svome vremenu) ne može se, po njemu, odrediti ni onaj (po njemu) vulgarni smisao: krivice, savesti ka drugima. Prostorno-vremenita egzistencija iz svesti o smrti i sopstvenoj konačnosti iz slobodnog ništa, pre svakog šta (kako, koliko, u kom odnosu) bivstvovanja), iz starijeg zašto sam tu, ovde, utemeljuje jedino moguću metafiziku konačnog tubivstvovanja.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković