Atomika
Kantovo shvatanje uobrazilje
Atomika
Objavljeno: 17. Januar 2018.Mada Kant pokušava da opšte i nužne sudove prirodne nauke utemelji u jedinstvu dve prazne forme (čistog razuma i čiste čulnosti), tzv. transcendentalnoj ("produktivnoj") uobrazilji, plodno jedinstvo prazne forme i slepe sadržine, posrednim predstavljanjem, sećanjem, zamišljanjem, svakako omogućava empirijska (reproduktina) uobrazilja...
Transcendentalni šematizam
Atomika
Objavljeno: 03. Januar 2018.Ako već dve Dekartove supstancije (mišljenja i prostiranja) ili Spinozina dva atributa jedne supstancije shvata samo kao dve suštinski različite saznajne moći čiste subjektivnosti, Kant sa transcendentalnim šematizmom mnogo pre treba da utemelji jedinstvo razuma i (mnogo opažajnijeg) spoljašnjeg čula–opažaja prostora, nego razuma i unutrašnje čula–opažaja vremena!
detaljnije
Atomika kao metod
Atomika
Objavljeno: 22. Novembar 2014.Atomika, kao mikroanalitičko stanovište ne zapostavlja ni najmanju teškoću, nekada skrivenu samo u jednoj reči, rečenici, niti zaobilazi ona najteža mesta neke teorije, jer se vrlo često iza te „tačke sumnje” krije plodno zrno, seme najvećeg otkrića, rešenja. Zato postepeno raspliće sva ta zamršenja, sve dok u “žižnoj” tačci jedne jake ideje ne dostigne “lančanu reakciju“ neizmerne energije istine, shvati, obuhvati sve moguće aspekte sveobuhvatnog rešenja.
detaljnije
Da li je postojanje predikat
Atomika
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Ako se iz Kantove tvrdnje: "Biće nije realan predikat", izbaci (kao suvišna) reč realno to je sada tipičan sud tradicionalne metafizike – gde biće nikad nije ni bilo predikat, nego starija supstancijalnost – i znači nešto sasvim suprotno od onoga što je Kant hteo da kaže!
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković