Атомика
Кантово схватање уобразиље
Атомика
Објављено: 17. Јануар 2018.Мада Кант покушава да опште и нужне судове природне науке утемељи у јединству две празне форме (чистог разума и чисте чулности), тзв. трансценденталној ("продуктивној") уобразиљи, плодно јединство празне форме и слепе садржине, посредним представљањем, сећањем, замишљањем, свакако омогућава емпиријска (репродуктина) уобразиља...
Трансцендентални шематизам
Атомика
Објављено: 03. Јануар 2018.Ако већ две Декартове супстанције (мишљења и простирања) или Спинозина два атрибута једне супстанције схвата само као две суштински различите сазнајне моћи чисте субјективности, Кант са трансценденталним шематизмом много пре треба да утемељи јединство разума и (много опажајнијег) спољашњег чула–опажаја простора, него разума и унутрашње чула–опажаја времена!
детаљније
Атомика као метод
Атомика
Објављено: 22. Новембар 2014.Атомика, као микроаналитичко становиште не запоставља ни најмању тешкоћу, некада скривену само у једној речи, реченици, нити заобилази она најтежа места неке теорије, јер се врло често иза те „тачке сумње” крије плодно зрно, семе највећег открића, решења. Зато постепено расплиће сва та замршења, све док у “жижној” тачци једне јаке идеје не достигне “ланчану реакцију“ неизмерне енергије истине, схвати, обухвати све могуће аспекте свеобухватног решења.
детаљније
Да ли је постојање предикат
Атомика
Објављено: 21. Новембар 2014.Ако се из Кантове тврдње: "Биће није реалан предикат", избаци (као сувишна) реч реално то је сада типичан суд традиционалне метафизике – где биће никад није ни било предикат, него старија супстанцијалност – и значи нешто сасвим супротно од онога што је Кант хтео да каже!
детаљнијеО Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић