Filozofija i nauka
Princip neodređenosti: „Ista reka nije nikad ista.“
Filozofija i nauka
Objavljeno: 20. Februar 2015.Princip neodređenosti tvrdi da se ne može istinito, ispravno govoriti ni o jednoj odvojenoj, pojedinačnoj stvari, pojavi, a ni o bilo kojoj, kakvoj „celini“ stvari... Kako se sve menja i zavisi jedno od drugog, princip neodređenosti tvrdi da se nijedna stvar ne može odrediti ni sama sobom, ni nečim drugim. Svaka stvar za svoju određenost jasnost pretpostavlja neku drugu stvar s kojom se određuje, definiše, a ova opet neku treću ... i tako do u beskraj, te se svaka stvar može definisati samo uslovno i relativno..
detaljnije
Filozofija i prirodna nauka
Filozofija i nauka
Objavljeno: 09. Novembar 2014.Liberalizam podrazumeva slobodnu volju konkretnog pojedinca sa imenom i prezimenom za identitet ličnosti, privatnu svojinu svake vrste, porodično i nasledno pravo, utemeljenje svih institucija od porodice do države: zavet braka, glasanje, svaki pravni ugovor, dogovor, a opšta i nužna prirodna nauka empirizmom, evolucionizmom u osnovi institucije obrazovanja, sve složene sisteme žive organizacije svodi na jednostavnije, nežive, pojedinačno na opšte, slobodu na nužnost... unapred odbacuje svaku transcendentnu osnovu ličnosti i slobode (duše u osnovi tela)!
detaljnije
Kvadratura kruga u čistoj volji i jednoj slobodnoj vlastitosti
Filozofija i nauka
Objavljeno: 09. Novembar 2014.Ko što okret prave duži ispravlja krivo u pravilno krivo, tako čista volja sve krive misli, reči, odluke, dela u ispravno, pravo...
detaljnije
Nauka i metafizika
Filozofija i nauka
Objavljeno: 07. Novembar 2014.Kada nestanu sve opšte i nužne relacije prostora–vremena–materije–energije astrofizike ili se vrati u svemogućnost, neodređenost mikrofizike tada se skače u nadmatematičko creatio ex nihilo, u stvarajuću slobodu starije metafizike
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković