Filozofija i filozofija

Kritička istorija filozofije
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 01. Maj 2017.Samo izvorni filozof sa sveobuhvatnom idejom, kao kućom od temelja do krova, sa svim potrebnim "prostorijama" u kojima se može duhovno prebiti, stručno i objektivno interpretirati istoriju filozofije...

Teorijski i praktični um
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 22. April 2017.Nije suština "čiste subjektivnosti pre sve objektivnosti" pojavnom okretu obezličenog obezvoljenog saznajno-teorijskog kritičkog uma koji u jedinstvu praznih formi–slepih sadržajauutemeljuje sve naše saznanje u okviru mogućeg iskustva, nego u suštinskom okretu čiste volje i jedne slobodne vlastitosti samokritičnog praktično-moralnog uma koja utemeljuje ne samo sve naše odlučivanje, delovanje, nego i svu logiku i saznanje teorijskog, kritičkog uma!
detaljnije
Malo i veliko Ja
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 28. Mart 2017.Umesto Dekartovog ili Kantovog "malog cogita" (Ja mislim) ... iz koga se ne može potvrditi ni postojanje nas samih, ni postojanje sveta, a pogotovu apsolutno (Božije) večno postojanje, Hegel iz velikog cogita:"Božijeg mislim, apsolutno postojim, jesam" samoodređujućeg mišljenja, pojma po sebi i za sebe dijalektičke logike, koja sve (moguće, stvarne, nužne) razlike, suprotnosti atributa, modusa sastavlja u apsolutno istinitoj ideji, potvrđuje ne samo večno duhovno postojanje Boga ili samoizvesno postojanje nas samih, nego tek dokazuje svaku (moguću, stvarnu, nužnu) postojanost postojanja!

Metafizika ličnosti
Filozofija i filozofija
Objavljeno: 27. Mart 2017.Nije praktično-moralni um suštinska strana stvari što je saznanje ograničeno i pojavno, nego je saznanje ograničeno i pojavno što je nadsaznajno jedinstvo čiste misli, reči, odluke i dela praktično-moralnog uma u slobodnoj ličnosti čoveka i države, suštinska strana stvari!
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković