Problemska istorija filozofije
Kritička istorija filozofije
Problemska istorija filozofije
Objavljeno: 01. Maj 2017.Samo izvorni filozof sa sveobuhvatnom idejom, kao kućom od temelja do krova, sa svim potrebnim "prostorijama" u kojima se može duhovno prebiti, stručno i objektivno interpretirati istoriju filozofije...
Aristotelovo učenje o Bogu
Problemska istorija filozofije
Objavljeno: 08. April 2017.Svako jedno i svako biće, za svoj oblik, svrhu, kretanja, pre jednog po sebi, ili bića po sebi, traži savršeni oblik svih oblika, svrhu svih svrha, Božije mišljenja o samom mišljenju, jedno sa savršenom duhovnim životom, večnim delom, koje svaku moguću mogućnost pokreće ka njenoj stvarnosti.
detaljnije
Meta (etika, estetika, politika...) i analitička metafizika
Problemska istorija filozofije
Objavljeno: 24. Mart 2017.Pod uticajem analitičke osnove prirodne nauke (fizike, hemije, biologije...) i sve društvene nauke: filozofija, psihologija, pravo, sociologija iz ekonomskih, političkih spoljašnjih uzroka induktivno objašnjavaju suštinu čoveka i naroda... a zapravo a svake strane, kraja sva ta objašnjenja već pretpostavljaju nadopažajnu i nadsaznajnu volju i nadsuštastvenu ličnost i sintetički, deduktivni celoviti duh koji se nikako ne mogu objasniti iz tih spoljašnjeg uzroka...
detaljnije
Transcendentalna dedukcija kategorija razuma nije moguća
Problemska istorija filozofije
Objavljeno: 05. Decembar 2014.Ne samo da se sve apriorne vrste sudova i iz njih dalje logičke kategorije ne mogu izvesti iz "čistog" razuma i njegove moći suđenja, već tek posredno, iz umske moći zaključivanja, nego i "čista": čulnost i "čist" razum i sam čist kritički, teorijski um, pretpostavljaju u svojoj dedukciji stariju čistu volju i sintetički najstariju vlastitost, samokritični, praktično-moralni um!
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković