Fihte
Da li Fihteovo Učenje o nauci suštinski praktično
Fihte
Objavljeno: 16. April 2015.Na prvi pogled izgleda da Fihteovo subjektivno–objektivno delatno Ja–saznanje, mišljenje prati Kantov praktični um, međutim kako Fihte svom glavnom delu daje ime Učenje o nauci, on jasno daje do znanja da je njegova praktična filozofija (praktični um), zapravo, teorijska filozofija (teorijski um)!
detaljnije
Načela praktične logike
Fihte
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Čista volja praktičnom logikom sastavlja neprotivurečne opažaje u pojmu, neprotivurečne pojmove u sudu, neprotivurečne sudove u zaključku. Jedinstvom misli sa osećajem, reči sa delom, kao glave sa telom, istine sa životom jedna ista vlastitost je najstarija sintetička osnova zakona identiteta, a sa jasnim da–ne, jeste–nije, hoću–neću spontanog mišljenja, suđenja, odlučivanja, delovanje, zakona isključenja trećeg.
Fihteovo apsolutno ja–saznanje–mišljenje
Fihte
Objavljeno: 04. Novembar 2014.Fihteovo izjednačenje forme i sadržine Ja, mišljenja i predmeta misli, saznanja i predmeta saznanja i shvatanje svake drugosti čulnosti, opažaja, prirode, objektivnosti (Ne-ja) kao samoograničenje apsolutnog Ja, apsolutne subjektivnosti vodi Šelingovovoj ranoj filozofiji (shvatanju prirode kao usnulog duha); pa čak utemeljuje i njegovu poznu, pozitivnu filozofiji, gde se svet stvorene prirode shvata kao svojevoljno samoograničenje Božije apsolutne neograničenosti...Takođe utemeljuje i Hegelovo shvatanje prirode, istorije kao ne-Boga, Ne-duha, kao svojevoljno otpuštanje večnog duha, apsolutne ideje u formu drugobivstva, kao otuđenje, ospoljenja Božijeg samosaznanja, samomišljenja
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković