Etika i politika
Etika i Politika kod Platona i Aristotela
Etika i politika
Objavljeno: 24. Avgust 2017.Platon idealnu državu utemeljuje kroz najviše dobro po sebi, supstancijalnu etiku a Aristotel stvarnu državu, kao najviše dobro (za nas), kroz supstancijalnu politiku.
detaljnije
Etika i politika predavanje na Kolarcu
Etika i politika
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Mi nismo takvi što se tu nalazimo, pa da iz tog središnjeg položaja, po načelima geopolitike objašnjavamo svoju neopredeljenu politiku, nego smo tu, u središtu, što smo takvi, što smo pre svake podeljene politike, utemeljeni iz nepodeljene etike!
Moral i dobro
Etika i politika
Objavljeno: 16. Novembar 2014.Neko je moralan što hoće da bude dobar (kao što neko drugi neće), a ne što po nekoj „mora,“ „treba“ osnovi... Kantov pokušaj da Boga svede na moral, a slobodu na moralni zakon koji podražava opštu i nužnu prirodu vodi indirektno u ateizam i interesni, politički moral.
detaljnije
Blagodarje: Aporije utilitarizma
Etika i politika
Objavljeno: 06. Novembar 2014.Iako izgleda da utilitaristička maksima „najveća sreća najvećeg broja ljudi“ usaglašava ličnu i zajedničku korist, to aporetično načelo, zapravo, vodi u svoju suprotnost: najveću sreću najmanjeg broja ljudi i nesreću najvećeg broja ljudi!
detaljnije
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković