Filozofija i religija
O ljubavi prema prijatelju i neprijatelju
Filozofija i religija
Objavljeno: 24. Februar 2025.Put od čoveka ka čoveku do kraja je kao put do Boga, do raja, do carstva Božijeg unutra u nama. Zato „Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ ispunjava sav zakon, jer je Hristos drugu zapovest ljubavi ka bližnjem, izjednačio sa prvom zapovešću: „Ljubavlju ka Bogu svim srcem, svom dušom, svim umom, svom snagom.“
detaljnije
Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?
Filozofija i religija
Objavljeno: 03. Februar 2022.Ta bogoostavljenost Sina i smrtnog sveta je za nasledstvo večnog života i ostavštinu večnog sveta. Otac ostavlja Sina, ali Sin ne ostavlja Oca, već u bezgrešnom telu i krvi u krstu ostaje potpuno veran Ocu, da prestolom ljubavi i krunom istine otkupi smrtnog čoveka i osvoji bezgrešni, besmrtni večni svet.
detaljnije
Blagodarje: Kvadratura kruga u krstu
Filozofija i religija
Objavljeno: 14. Januar 2022.Okret duži daje kružnicu sa svim tačkama podjednako udaljenim od centra, a ljubav ka Bogu i bližnjem, carstvo Božije unutra u nama, podjednako udaljeno od svakog srca ljudskog. I kao što su u kružnici sve tačke podjednako udaljene od centra, tako su od središta Božije ljubavi, istine u krstu podjednako udaljeni svi ljudi.
detaljnije
Blagodarje: Mudrost koja nam je potrebna
Filozofija i religija
Objavljeno: 19. Avgust 2020.Samo kad voli i govori istinu čovek izlazi iz granica svojih očiju, svoga razuma i vidi drugog čoveka, drugu ličnost. Istina je miris, večni duhovni sveštenik koji budi, uzbuđuje srce, dušu, telo, osvećuje za ukus ljubavi, a ljubav onaj večni car u čistom srcu iz carstva nebeskog, Bog sam...
detaljnijeO Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković