Aristotel
Etika i Politika kod Platona i Aristotela
Aristotel
Objavljeno: 24. Avgust 2017.Platon idealnu državu utemeljuje kroz najviše dobro po sebi, supstancijalnu etiku a Aristotel stvarnu državu, kao najviše dobro (za nas), kroz supstancijalnu politiku.
detaljnije
Aristotelova metafizika
Aristotel
Objavljeno: 09. April 2017.Na prvi pogled izgleda da Aristotel svaku stvar (biće) ispituje po četiri uzroka: po obliku (šta je), po materiji (od čega je), po kretanju (šta je pokreće) i po svrsi (koju svrhu ima), a zapravo se ta njegova tetrada na kraju svodi na diadu! Kao večno duhovno biće, najviši oblik svih oblika, svrha svih svrha, pokretač svih kretanja, naspram samo mogućnosti bezoblične, pasivne materije, Bog je iz svog večnog života po sebi suštinski uzrok svakog mogućeg: oblika, svrhe, kretanja prirodnog života, bića od njegove mogućnosti ka njegovoj stvarnosti...
detaljnijeAristotelovo učenje o Bogu
Aristotel
Objavljeno: 08. April 2017.Svako jedno i svako biće, za svoj oblik, svrhu, kretanja, pre jednog po sebi, ili bića po sebi, traži savršeni oblik svih oblika, svrhu svih svrha, Božije mišljenja o samom mišljenju, jedno sa savršenom duhovnim životom, večnim delom, koje svaku moguću mogućnost pokreće ka njenoj stvarnosti.
detaljnijeBog, ideje i kategorije
Aristotel
Objavljeno: 22. Novembar 2014.Za Platona su svi pojedinačni, posebni, opšti čulni, razumski kvaliteti samo senke ili odsjaji celovitog umnog kvaliteta savršene ideje. Po Aristotelu, takođe, mora postojati supstancijalni kvalitet, relacija i modalitet, da bi postojao bilo kakav kvalitet, relacija ili modalitet. Za relaciju uzroka i posledice, svaki oblik, svrhu u prirodnom, životu biću mora postojati supstancijalna uzročnost, večni oblik svih oblika savršenog mišljenja o samom mišljenju, večna svrha svih svrha Božijeg savršenog duhovnog života po sebi, koja svaku svrhu, oblik pokreće od njene mogućnosti ka njenoj stvarnosti.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković