О дану вечном
Аутор: Томислав Новаковић
Радосно срце је дете, надахнута чула младић, одговаран разум зрео човек, мудар ум старац кроз све време живота, сваки прошли, будући дан!
Човек сав прошли–будући живот живи кроз старији од времена дан вечни–вечни дан.
"Једе" све прошло–будуће време, кроти га, узјахује као летећег коња, узима под своје, зауставља да не пролази тече, заокреће од смрти ка животу, натерује на служење...
Из унутрашњег безмера дана–живота сједињује мисли и осећаје, вољу и свест, речи и дела, гомила у ризници срца духовно благо „које мољац не једе, ни рђа не квари,“ него га цело носи са собом...
Из правог тренутка хвата дан, из дана годину, из године живот, из правог живота вечност...
То да је човек некад био дете, па младић, па зрео човек и на крају старац по преобржајима живота, преузимањем времена под своје у дану-животу вечном значи да је по радости срца дете, по отвореној чулности младић, по здравом разуму зрео човек, по смиреној мудрости ума старац кроз све време живота, сваки прошли, будући дан!
У том духовном времеплов чисте воље душе важи: „Ако не сада, када“ (прошло је прошло – нема га више, а будућег још нема – није га још било) да из безмерја дана–живота сваки доживљај води ка мојем, твојем, нашем дану–животу вечном.
Свако место, време је нечије место, време.
" Ако не волиш брата кога видиш, како волиш Бога кога не видиш.“
Мирисом истине и укусом љубави скраћује шта не ваља, продужује шта ваља... схвата, хвата, обухвата живу унутра вечност.
Престо љубави и круна истине за све мисли, осећаје срца, узбуђење у души, буђење из дана–живота вечног.
Јачим унапред одозго, унутра, десним, надјачава све оно уназад, доле, лево, ван...
ФИЗИЧКО И ДУХОВНО ЗАЧЕЋЕ
Кроз један плодни спој човека и жене почиње један будући физички живот.
Што је Бог саставио“ кроз физичку, душевну, духовну једноћу дана–живота вечног за све прошле, будуће димензије, "човек да не раставља."
Тајна вечно живог тренутка плодног састављања, спајања, узрастања од двоје једног тела, рода.
У једном плодном тренутку дана–године–живота изједначење физичке и духовне плодности небеског рела рода то је сабирање, бирање, брање од Бога у љубави ка Богу и ближњем, узрастање за вечност.
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић