O danu večnom
Autor: Tomislav Novaković
Radosno srce je dete, nadahnuta čula mladić, odgovaran razum zreo čovek, mudar um starac kroz sve vreme života, svaki prošli, budući dan!
Čovek sav prošli–budući život živi kroz stariji od vremena dan večni–večni dan.
"Jede" sve prošlo–buduće vreme, kroti ga, uzjahuje kao letećeg konja, uzima pod svoje, zaustavlja da ne prolazi teče, zaokreće od smrti ka životu, nateruje na služenje...
Iz unutrašnjeg bezmera dana–života sjedinjuje misli i osećaje, volju i svest, reči i dela, gomila u riznici srca duhovno blago „koje moljac ne jede, ni rđa ne kvari,“ nego ga celo nosi sa sobom...
Iz pravog trenutka hvata dan, iz dana godinu, iz godine život, iz pravog života večnost...
To da je čovek nekad bio dete, pa mladić, pa zreo čovek i na kraju starac po preobržajima života, preuzimanjem vremena pod svoje u danu-životu večnom znači da je po radosti srca dete, po otvorenoj čulnosti mladić, po zdravom razumu zreo čovek, po smirenoj mudrosti uma starac kroz sve vreme života, svaki prošli, budući dan!
U tom duhovnom vremeplov čiste volje duše važi: „Ako ne sada, kada“ (prošlo je prošlo – nema ga više, a budućeg još nema – nije ga još bilo) da iz bezmerja dana–života svaki doživljaj vodi ka mojem, tvojem, našem danu–životu večnom.
Svako mesto, vreme je nečije mesto, vreme.
" Ako ne voliš brata koga vidiš, kako voliš Boga koga ne vidiš.“
Mirisom istine i ukusom ljubavi skraćuje šta ne valja, produžuje šta valja... shvata, hvata, obuhvata živu unutra večnost.
Presto ljubavi i kruna istine za sve misli, osećaje srca, uzbuđenje u duši, buđenje iz dana–života večnog.
Jačim unapred odozgo, unutra, desnim, nadjačava sve ono unazad, dole, levo, van...
FIZIČKO I DUHOVNO ZAČEĆE
Kroz jedan plodni spoj čoveka i žene počinje jedan budući fizički život.
Što je Bog sastavio“ kroz fizičku, duševnu, duhovnu jednoću dana–života večnog za sve prošle, buduće dimenzije, "čovek da ne rastavlja."
Tajna večno živog trenutka plodnog sastavljanja, spajanja, uzrastanja od dvoje jednog tela, roda.
U jednom plodnom trenutku dana–godine–života izjednačenje fizičke i duhovne plodnosti nebeskog rela roda to je sabiranje, biranje, branje od Boga u ljubavi ka Bogu i bližnjem, uzrastanje za večnost.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković