Реални мистицизам
Благодарје:Није знање светлост него је светлост знање
Реални мистицизам
Објављено: 12. Новембар 2020.Kога води само светлости спољашњег знања, тај врло често не зна ни шта да ради, ни како то да ради, ни када то да ради...
A кога води унутрашња светлост највишег добра изнад сваког знања, тај зна и шта да ради и како то да ради и када то да ради..
детаљније
Благодарје: Мудрост која нам је потребна
Реални мистицизам
Објављено: 19. Август 2020.Само кад воли и говори истину човек излази из граница својих очију, свога разума и види другог човека, другу личност. Истина је мирис, вечни духовни свештеник који буди, узбуђује срце, душу, тело, освећује за укус љубави, а љубав онај вечни цар у чистом срцу из царства небеског, Бог сам...
детаљније
Слобода језичког духа Валтера Бенјамина
Реални мистицизам
Објављено: 31. Март 2018.По Валтеру Бенјамиму, са првобитним "грехом језичког духа" Адамов говор је изгубио везу именовања и сазнања са Божијом стварајућом речи, с којом је исказивао суштину ствари са плодом познања добра и зла потонуо у неодређене односе између ствари... Међутим, суштински "грех језичког духа" се не може никако приписати Адаму него нечистом духу, који је "лажа и отац лажи и крвник људски од почетка" и који првостепеним "грехом језичког духа" злим речима, лажним духом хули на име Божијe, најсветије лице Духа Светог, због чега и заслужује паклени суд.
детаљније
О духовној борби
Реални мистицизам
Објављено: 16. Март 2017.Опаснији је у срцу лукави језик лажи, зла, него отровни зуб мржње. Отровни зуб трује тело, а зла мисао, реч дух човека и народа... Одбацивање лажи, зла не само да не смањује свет, него га слободним чином истине, добра повећава ка духовном безмерју.
детаљније
О Новаковић Томиславу
Томислав Новаковић јe дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи и ствара у Чачку као самостални филозоф.
Филозофија дана
Природна наука користи логику када општим и нужним законима објашњава ред, поредак света, а било какав космички ум, логос, за целовито јединство материје–енергије, по дефиницији „објективне“ науке, искључује већ на почетку!
Без обзира што не прихвата никакав праузрок изван саме природе, да би наука уопште била наука, она неки неки јединствени логос микро-макро света мора предочити.
Не ради се само о томе да се нашем објашњавању света има право приговорити да је "антропоцентрично", него да ли се без неке (било какве) јединствене логике за сву материју–енергију–простор–време–брзину, све облике макро, микро света, уопште нешто суштински објашњава!
Ако човек (било који живи створ) има (неку) „главу“, зашто је не би имала и сва микро-макрокосмичка природа у сваком свом делу, као стварајуће знање по коме свака ствар или биће јесте то што јесте.
Томислав Новаковић