Novosti
O ontološkom dokazu svetog Anselma
Objavljeno: 12. Mart 2017.Свети Анселмо каже: из представе, појма, идеје најсавршенијег, најузвишеније бића (од кога се не може замислити, представити, појмити ништа узвишеније, савршеније) у нашем мишљењу, осећању, уму, души, духу – следи нужно да такво биће постоји...Међутим, у Светом писму, савршено не само да није суштина, него чак ни атрибут Бога, него само створених ствари, бића...
Pročitaj ceo tekst
Supstancija i predikati
Objavljeno: 12. Mart 2017.Супстанцијално постојање (које не може да не постоји), утемељује свако друго постојање (које може да не постоји); а никако обрнуто, као у Кантовом примеру са талирима, где се тражи да се супстанцијално постојање (које не може да не постоји), потврђује са појединачним опажајима, или посебним, општим појмовима, судовима изведених из њих (који могу да не постоје)!
Pročitaj ceo tekst
Volja i želja
Objavljeno: 27. Jul 2016.Џоа Стјуарта Мила тврди да је "воља само наше уображење да једну ствар желимо зато што је хоћемо, уместо да је хоћемо зато што је желимо", а заправо је сасвим супротно тачно: без наше воље, која селектује квалитет и квантитет сваке жељене ствари, све те "конкретне" жеље много су пре опсена да волимо оно што само желимо, уместо да желимо оно што волимо.
Pročitaj ceo tekst
Ličnost i tehnologija
Objavljeno: 11. Decembar 2015.Идеал технологије је да замени Бога у природи и душу у човеку и као вештачка интелигенција влада светом и људима. Ипак, сва технологија тражи јединство у вољи, а воља у личности. Општи и нужни закони науке морају укључити стварање, а устав слободу личности за своје установљење...
Pročitaj ceo tekst
Lepota i ljubav
Objavljeno: 14. Novembar 2015.Aко и лепо и праведно... по себи јесу то што јесу тек по добру по себи...онда јe најузвишенија љубав ка добру по себи, тек љубав ка лепом, праведном по себи...свим савршеним идејама.
Pročitaj ceo tekst
Transcendentalna filozofija i metafizika vlastitosti
Objavljeno: 06. Novembar 2015.Ако се из општег и нужног Ја мислим “изузме” старија чиста воља и најстарија прасинтетичка основа једне (Ја=Ја) исте властитости, нестаје и синтетичко „мислим“ и аналитичко А=А. Ја није свесно себе да постоји, јесте ни из праосновног „мислим“ ни из празног А=А, већ свест о сaмопостојању или постојању било чега другог, има из једне исте властитости, која је пре сваког опажаја или појма, сваке промене у нама самима или самим стварима она постојаност постојања која остаје, стаје, стоји, првостепено постоји, и то је суштина чисте субјективности пре све објективности.
Pročitaj ceo tekst
Analitička metafizika
Objavljeno: 30. Oktobar 2015.Аналитичка метафизика кроз дијалог најјачих филозофских идеја проналази оно суштинско јединство филозофије, науке, теологије, уметности, права, политике... применљиво на све практичне ствари, проблеме...
Pročitaj ceo tekst
Genije, anđeo čuvar i Duh utešitelj
Objavljeno: 19. April 2015.Ако Кант већ прихвата да је genius нарочити дух који води и штити, никако не може природа кроз генија прописивати правила уметности (која је по његовој Критици чистог ума само трансцендентална идеја за јединство појавног искуства), већ само слободан дух! Заправо, то свођење (надсазнајног, надопажајног) слободног духа који надахњује сваког узвишеног ствараоца (води сваку слободну душу) на (општу и нужну) природу, која одређује правила уметности, само је наставак пантеизма, деизма, материјализма...
Pročitaj ceo tekst
Umetnost i praktično umeće
Objavljeno: 18. April 2015.Лепо у складу боја и облика у слици, тонова и ритмова у музици, покрета у игри, речи и рима у поезији...тек хармонизује унутрашња лепота личности, која у највишем практичном умећу мириса истине и укуса љубави не саглашава само све супротности у човеку и држави, него и супротности живог и неживог...
Pročitaj ceo tekst
O različitim vrstama inteligencije
Objavljeno: 16. April 2015.Скала с којом се у психолошким тестовима мери интелигенција није свеобухватна ни у научном, ни у психолошком смислу. При процени те разумско-опaжајне интелигенције не узима се довољно у обзир говорна интелигенција исказивања суштинских мисли, идеја, које је и те како битнo за практичан живот и разумевање међу људима. А суштинког говора, који објeдињује научно-техничку, социјалну, емоционалну, уметничку, духовну интелигенцију за карактерно јединство човека и народа... не само да ће се сударати човек са човеком, природом, или држава са државом, него и очи у глави...
Pročitaj ceo tekst
O beskonačnosti i konačnosti
Objavljeno: 14. April 2015.За царство Божије човек треба бити по мери царства вечног. Да воли Бога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, свом снагом својом и ближњега својега као самога себе. Царска трпеза се не спрема за двоје, троје, него да једе и пије њих колико хоћеш, и остане колико хоћеш. Да има безмерје вере, милости, стрпљења, мудрости да као духовно рођени човек, царствени, небески прима и даје богатство љубави од Бога у највишој лепоти, истини, добру ...
Pročitaj ceo tekst
Kritika moći suđenja i Kritika čistog uma
Objavljeno: 12. April 2015.Иако по Критици чистог ума нема никакве природа без трансценденталне конституције, Кант тврди да „природа кроз генија одређује правила уметности!“ Једина правила природе која су могућа по критицизму, су она у трансценденталном шематизму између чистог разума (категорија) и чисте чулности (простора и времена), сa продуктивном уобразиљим за синтетичке судове а приори природне науке. И као што слободна воља и практично-морални ум са грађанским законима и правом много пре стoје насупрот природног закона и права јачег него што су са њима у складу, тако генијални уметник са својом слободном имагинацијом много пре стоји насупрот општих и нужних закона природе неко што је са њима у складу.
Pročitaj ceo tekst
Princip neodređenosti: „Ista reka nije nikad ista.“
Objavljeno: 20. Februar 2015.Принцип неодређености тврди да се не може истинито, исправно говорити ни о једној одвојеној, појединачној ствари, појави, а ни о било којој, каквој „целини“ ствари... Како се све мења и зависи једно од другог, принцип неодређености тврди да се ниједна ствар не може одредити ни сама собом, ни нечим другим. Свака ствар зa своју одређеност јасност претпоставља неку другу ствар с којом се одређује, дефинише, а ова опет неку трећу ... и тако до у бескрај, те се свака ствар може дефинисати само условно и релативно..
Pročitaj ceo tekst
Program predavanja na akademiji DESIRE
Objavljeno: 09. Decembar 2014.Филозофија нас учи да оно највредније не тражимо у спољашњим стварима, већ у нама самима... То је онај најспорији пут у коме се на почетку не види никакво померање, а на крају истина иде корацима од седам миља.
Pročitaj ceo tekst
Načela praktične logike
Objavljeno: 21. Novembar 2014.Чиста воља практичном логиком саставља непротивуречне опажаје у појму, непротивуречне појмове у суду, непротивуречне судове у закључку. Јединством мисли са осећајем, речи са делом, као главе са телом, истине са животом једна иста властитост је најстарија синтетичка основа закона идентитета, а са јасним да–не, јесте–није, хоћу–нећу спонтаног мишљења, суђења, одлучивања, деловање, закона искључења трећег.
Pročitaj ceo tekst