Informativna vlast

 

DUHOVNA SLOBODA

 

Čoveku se se čini da je je sasvim u redu da ga vode tuđe misli, odluke...

Međutim, tuđe misli, odluke su na kraju i tuđi život...

Kao što ne može drugi da jede i pije za njega, ne može ni da misli i odlučuje za njega...

Ako ima svoje ime, prezime, rod, državu, imovinu, umeće, posao …  zašto da nema i duhovnu slobodu, vlastiti duh?

Kao što nema pravo da nasrne na svoje telo s kojim mu je dato pravo na fizički život, tako nema pravo da odrekne slobodnog duha, kao suštine svoje duše, preda je drugom čoveku,  partiji i ostane  suštinski čovek...

Bez slobodnog duha nema slobodnog čoveka ni slobodne države...

Ako su čovek i država slabi duhom, laž će ih pokoriti iznutra, a drugi ljudi ili države van.

Kada jedna država nema slobodan duh za da jača naučne, ekonomske, kulturne... ideje, druge države joj prvo nameću svoj jezik, veru, kulturu... i vrše politički, ekonomski pritisak na nju a na kraju je i fizički napadaju da osvoje njeno prirodno i privredno bogatstvo...

Kako mnogo toga u našem zajedničkom životu zavisi praktične mudrosti, jedna reforma obrazovanja bi trebala da uključi Osnove praktične mudrosti, sa izabranim delovima: filozofije, politike, ekonomije, prava da se čovek od najmlađih dana uči praktičnoj mudrosti.

 

ČETVOROSTRUKOST POLITIČKOG SISTEMA OD ZAKONODAVNE, SUDSKE, IZVRŠNE I INFORMATIVNE VLASTI

Trostruka struktura političkog sistema za ravnotežu zakonodavne, sudske i izvršne vlasti (koju je predložio još Monteskje), više nikako nije dovoljna.

Sa sve većim jačanjem informativnog uma, medijske svesti, ko danas vlada komunikacijama, informacijama, taj u velikoj meri utiče na sve sfere vlasti...

Ako je moć informacija, medija, komunikacija, javne misli, reči danas toliko velika da ta nezvanična "informativna vlast" ne samo da narušava ravnotežu zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, nego čak ovladavava njima, očigledno da politički sistem tako treba reformisati da uz tri postojeće i  "informativna vlast" konstituiše kao  potuno nezavisna, posebna sfera vlasti!

I kao što se čovek za slobodu odlučivanje, delovanje traži slobodu misli, reči tako  to isto traži i svaka slobodna država...

To znači da država tek imati punu slobodu odlučivanja, suđenja, delovanja kroz tri postojeće sfere (zakonodavne, sudske i izvršne  vlasti), kada od vanstranačkih predstavnika svih društvenih grupa bude konstituisala i posebnu sferu nezavisne informativne vlasti; ne samo za slobodu medija, komunikacija, nezavisnih informacija,javne misli i reči već i za slobodu: nezavisnog obrazovanja (škola, univerziteta, nauke, instituta, stručnih službi, kulture, vere, kao četvrti "točak" "stub" političkog sistema!

Tek tada će politički sistem imati punu teorijsku zaokruženost i punu praktičnu operativnost!

Samo posebno konstituisana sfera nezavisne, decentralizovane informativne vlasti za slobodu duha, ne samo nezavisnih medija, informacija, nego uopšte znanja, obrazovanja, kulture, vere... slobode javne misli, reči može vratit onaj pozitivni smisao demokratije, naspram mnogih negativnih koji sada postoje...

Ta posebna sfera informativne vlasti bi uravnotežila vertikalnu strukturu predstavničke demokratije sa horizontalnom strukturom neposredne demokratije slobodne misli, reči, koja danas samo postoji (glasanjem) na početku, a kasnije je izrazita politička moć jedne sfere vlasti nad svih ostalim sferama u potpunosti potire.

Svakako da bi ta nezavisna informativna vlast, pored izabranih predstavnika svih vanpolitičkih društvenih grupa za slobodu duha, javne misli i reči, obrazovanja, univerziteta, nauke, kulture, imala u svom sastavu stručnu naučnu, kulturnu, medijsku podršku jednog broja stalno zaposlenih ljudi iz područja medija, informacija, kulture...

 

NE SAMO DA POSTOJEĆU TROSTRUKA STRUKTURA POLITIČKOG SISTEMA TREBA DOPUNITI SA NEZAVISNOM SFEROM INFORMATIVNE VLASTI NEGO I POSEBNO BIRATI NAJVIŠE PREDSTAVNIKE SVAKE NEZAVISNE SFERE VLASTI

  

Posebno je bitno naglasiti da taj četvrti  "točak", "stub" političkog sistema za čvrst oslonac, "kola" čoveka i države iz posebno konstituisane informativne vlasti za nezavisne medije  (slobodu misli, reči, univerziteta, nauke, kulture), nasuprot postojećeg načina glasanja i konstituisanja svih sfera vlasti iz jedne zakonodavne sfere (koji je odavno prevaziđen), zahteva direktno glasanje za svaku posebnu sferu vlasti.

Prvostepena suština ove reforme političkog sistema je da jedna ista i suverena volja građana iz neotuđivog političkog prava posebno na direktnim izborima bira i smenjuje glavne predstavnike svake posebne sfere zakonodavne, sudske, izvršne i informativne vlasti, a ne da jedna  (kao sada zakonodavna) bira sve ostale, narušavajući operativnost ravnotežu svih nezavisnih sfera vlasti!

Samo kroz četvrti stub, točak, posebno konstituisane sfere nezavisne informativne vlasti za slobodu misli, reči, nezavisnost obrzovanja, univerziteta, nauke, kulture, vere... sve  sfere će imati nezavisnost i punu operativnost i politički sistem imati ravnotežu vertikalne i horizontalne strukture vlasti.

Ako  se svaka, pa i "svoja" partija skoro po pravilu toliko izvitoperi kada dođe na vlast, da osim uskostranačkog vrha ni većina njenih članova i pristalica od nje nema koristi, a kamoli ceo narod, nego skoro po pravilu mnogo više štete, mnogo je bolje da se pristalice neke grupe, ili članovi hipotetičke partije okupe oko zajedničke ideje da se izbore za nezavisnu informativnu vlast, u osnovi slobodne misli, reči, nezavisnog obrazovanja, nauke, kulture, vere... i posebno glasanje za najviše predstavnike svake nezavisne sfere vlasti, s kojom će moći da spreče takvo izvitoperenje, nego za bilo koju partiju koja se bori za vlast!

Samo snaga nezavisnih medija, informacija, nezavisnog obrazovanja, nauke,  kulture, vere kroz slobodu javne misli, reči može horizontalnu strukturu političkog sistema uravnotežiti sa vertikalnom strukturom i učiniti ga daleko operativnijim i pravednijim, bez obzira ko je na vlasti...

Sada, zbog nedostatka posebno konstituisane informativne vlasti iz najšire horizontalne strukture političkog sistema i kritičke snage slobodne  misli i reči nezavisnih medija,  nauke, kulture... kada vertikala jedne (zakonodavne) sfere vlasti ne određuje samo najviše predstavnike državnih medija, informacija, univerziteta, uopšte obrazovanja, nauke, kulture, već i najviše predstavnike ostalih "nezavisnih" sfera vlasti, izvršna vlast širi svoju moć  nad svim ostalim sferama i čitavim narodom bez ikakve mere.  

Kada jedna suverena politička volja građana bira samo najviše predstavnike zakonodavne vlasti a ne i najviše predstavnike ostalih nezavisnih konstitutivnih sfere vlasti (osim predsednika države), a pogotovu najviše predstavnike nezavisne informativne vlasti za slobodu medija, univerziteta, nauke, kulture, izvršbna vlast koristi tu pogodnost da što duže vlada nad ostalim sferama vlasti i  čitavim narodom, bez obzira na svoju uspešnost.

 

ZAŠTO JE ČETVRTI "TOČAK", STUB" INFORMATIVNE VLASTI NAJPRE POTREBAN.

 

Danas je mediokratija (medijski: um, svest) presudna, s kojom megalopolis i svetska država stoji nad polisom i svakom posebnom državom...

Samo decentralizovana informativna vlast, posebno birana od predstavnika svih društvenih grupa kao završni konstituent, četvrti točak, stub koji zaokružuje teorijski i praktični okvir političkog sistema, može vratiti slobodu polisa od megalopolisa, grada od velegrada, države od svetske države, iz snage javne misli, reči sslobodni duh svakog građanina i  posebne društvene grupe, kao slobodno odlučivanje i delovanje cele države... 

 

ŠTA JE ONO NAJBITNIJE ŠTO SE TAKO DOBIJA?

 

Sprečava se preteran uticaj jedne sfera vlasti na nezavisno sudstvo, medije, informacije, obrazovanja, kulturu...

Štiti se  preteran uticaj stranih medija, informacija na nezavisnost vlastitih  medija, informacija...

Samo decentralizacijom obrazovanja, nezavisnog univerziteta, nauke, kulture, medija... slobodom javne misli,reči kroz posebno konstituisanu sferu informativne vlasti bi se demokratski politički sistem savremenog doba konačno "isplatio". 

Tada"laž ne bi trčala godinu dana pa da je istina (kao sada) stigne za jedan dan", ili još gore, ko zna kad, ili nikad, nego bi je snagom  istinite misli, javne reči licem k licu stigla istog dana.

Iz najšire horizontalne strukture političkog sistema imala snagu da nadjača sve manipulacije i negativnosti vertiklne strukture.

Ako postoje najrazličitiji instrumenti u svakom uređaju, mašini, vozilu kao tačne („nezavisne“) informacije bez kojih se ne bi moglo upravljati i delovati s njima, ili najrazličitiji oseti tela i opažaji čula koji omogućavaju mozgu i volji svakog živog bića da odlučuju i deluju, svakako da isto takve tačne (nezavisne) informacija iz posebne, skroz odvojene sfere nezavisne informativne vlasti potrebne i narodu za pravo rasuđivanje, odlučivanje i delovanje u državi!  

Slobodna i decentralizova informativna vlast iz nezavisnih medija, informacija, nauke, kulture bi omogućila najšire javne raspravama o svim problemima od javnog značaja, kro slobodno učešće mnogo većeg broja ljudi (indirektno ceo narod) pre onog završnog predlaganje i odlučivanja u parlamentu...

Pored toga, posebna konstituisana sfera informativne vlasti za slobodu javne misli i reči, nezavisne, objektivne informacija ne bi omogućavale samo pravedniju osnovu političkog odlučivanja i delovanja, nego bi bile od dragocene pomoći za sve druge poslove, oblasti života...

Pored toga, ta posebno konstituisana sfera informativne vlasti: nezavisnih informacija, medija, nauke, kulture, obrazovanja za najširu osnovu duhovne slobode bi, u skladu sa savremenim tehničkim mogućnostima multimdijalnih komunikacija iz najšireg javnog mnjenja omogućavala mnogo bržu i češću proveru uspešnosti i efikasnosti bilo koje druge sfere vlasti ili drugih poslova i društvenih aktivnosti svakog pojedinca i pravnog subjekta, kojima su te nezavisne informacije suštinski bitne .

I najvažnije, snagom  slobodne misli, reči iz nezavisnih informacija, medija, obrazovanja, kulture ... ljudi bi se konačno oslobodili da javno govore istinu....

Da se direktno licem k licu bolje razumeju i samim tim i bolje organizuju, uspešnije odlučuju i deluju u svom poslu i u zajednici sa drugim ljudima u državi... 

 

INTERNET, DRUŠTVENE MREŽE

  

Porast interneta i sve većeg broja elektronskih društvenih mreže, alternativnih medija, komunikacija, obrazovanja, izražavanja...  neformalnog organizovanja i delovanja nasuprot formalnog obrazovanja, informisanja, kulturnog izražavanja... najveći je dokaz da taj završni točak, stub nezavisne sfere informativne vlasti, za slobodu misli i reči (nauke, obrazovanja, kulture,  komunikacija, informacija,  medija) – za ravnotežu vertikalnu zakonodavne, sudske, i izvršne vlasti sa horizontalom neposredne demokratije iz slobodnog društvenog organizovanja, i delovanja – treba da postane jedan od četiri konstituenta demokratskog političkog sistema...

 

  KOMENTAR  1

 

Uvek ima 20%  ljudi, koji zbog  konformizma, ili straha, svejedno,  nikad ne glasaju protiv vlasti....

Oni to  hipotetičko glasanje protiv vladajuće stranke, koalicije osećaju kao "krađu u prodavnici".

A takvi, gotovo po pravilu, izlaze na izbore, da izvrše svoju dužnost, jer bi za njih i samo neizlaženje na glasanje bio neki bunt protiv vlasti i skoro po pravilu uvek glasaju za postojeću vlast (bez obzira ko vlada)...

I kada se tu sada uključi matematika, tih 20%  na izašlih 50% je sada već 40%!

I ako još vladajuća partija (koalicija) narušava nezavisnost medija, informacija (ne dopusta kritičnost),  ona  osim tih 40 %, koji uvek izlaze na izbore da glasaju za vlast, (bez obzira ko vlada) i  10 % svojih članova, istinskih pristalica,  samo treba da namakne nekoliko procenata do velike većine...

Zapravo, samo je dovoljno da se potrudi da prava opozicija nema medijsku podršku, ili da nasuprot nje ne stane istinski vredna pozicija, opozicija (čovek koji vredi), već obične "pudlice", ili vezano kuče koje "laje malo oko kuće",  po pravilu: "veži konja gde ti (domaći ili strani) gazda kaže"...

Pored toga, veliki broj ljudi uopšte ne izlazi na izbore...

Nekada je taj procenat  veći od onih koji glasaju...

I svaka vlast tumači da je "ćutnja znak odobravanja" i da ih oni koji nisu izašli da glasaju, zapravo, podržavuju ( slažu sa postojećim  stanjem).

Tačno je, zapravo, sasvom suprotno: većina onih koji ne glasaju ne samo da ne podržava vladajuću partiju-koaliciju, nego, uglavnom, nikog od ponuđenih kandidata ili čak uopšte  ne veruju u politiku i u takav izborni sistem....

Njima se pre svakog biranja kaže da bi obavezno trebalo da da glasaju i tako promene stanje na bolje, međutim,  poučeni prethodnim dešavanjem, da se sa svakim novim glasanjem ne samo ništa suštinsko ne menja na bolje, nego se potroše sve prethodne "rezerve", pa gotovo po pravilu bude gore, oni jednostavno neće da podrže svoje buduće mučioce...

 

KOMENTAR 2

 

Nesumnjivo da ovaj  novi model političkog sistema treba dopuniti sa dosta stvari (između ostalog, jasno odrediti način biranja tih najviših predstavnika informativne vlasti iz odgovarajućih nepolitičkih društvenih grupa za osnovu nezavisnog obrazovanja, nauke, kulture, medija)... 

Ovo je jedno početno razmišljanje o jednoj od najbitnijih stvari, i za jasnije osmišljavanje i usavršavanjem jednog takvog modela treba uključiti mnoge dodatne ideje stručnih i običnih ljudi,  pa čak i neku konkretnu grupu koja bi se izborila za takvu reformu političkog sistema...

 

KOMENTAR 3

 

Odnos etike i politike se obično sagledava kroz terorijsku ravan, a zapravo taj odnos treba posmatrati i rešavati kroz  odnos prava (kao primenjene etike) i politike. 

Naime, insistira se o pravnoj nezavisnosti, a zapravo je sav pravni sistem, nasleđen iz običajnog prava, u skoro svim sadašnjim državama uspostavljen iz politike.

Sa druge strane, sve je političko delovanje (od izbornih zakona do preuzimanja vlasti i utemeljenja svake institucije), unapred određeno Ustavom iz pravnog sistema.

Ako je tako, nikako ne treba insistirati na njihovoj lažnoj odvojenosti, nego  na pravednoj raspodeli moći i savršenoj ravnoteži, kao u predloženom modelu koji to omogućava sa četvrtim stubom, točkom nezavisnih informacija, slobode javne misli, reči, kulture,  medija, obrzzovanja, vere za ravnotežu između  zakonodavne, sudske i izvršne i duhovne vlasti...

A posebno da jedna suverena politička volji građana posebno bira i smenjuje najviše predstavnike svake sfera vlasti... 

A pogotovu, najviše predstavnike pravosudnog sistema, državnog tužioca, predsednika ustavnog suda i kasacionog suda od nekoliko kandidata na kraju koji su prethodno izbarani iz redova tužilaca i sudija... 

Samo tako će utemeljiti i nezavisnost svake od njih i njihovu međusobnu ravnotežu i jedinstvo.

 

KOMENTAR 4

 

Nezavisna informacija postoji po prirodi stvari u svakom biološkom sistemu, bilo da je u pitanju najmanji proces u ćelije, podorganu, organu, koju registruju i prenose nervni završeci, bilo da su raznovrsni spoljašnji senzori na različite stvari, čula osetljiva na temperaturu, zvuk, miris, ukus, dodir, hranu, po kojima nervni centri celog organizma reaguju u okolini na hranu, opasnost ka drugim bićima.

Tako je, svakako, i u svakog veštačkom  sistemu mašini, aparatu gde odgovarajuće komandne table po određenim senzorima pokazuju informacije  suštinski bitne za njihovo funkcionisanje. 

Ako je nezavisna informacija suštinski bitna u svakom živom ili neživom veštačkom sistemu, svakako da je nezavisna informacija, istinito saznanje, obrazovanje, slobodna misao reč suštinski bitna i za nezavisno odlučivanje, ispravno delovanje u državi.

 

KOMENTAR 5

 

Ne samo da bi posebna sfera nezavisne informativne vlasti  u temelju duhovne slobode , kao jedan od četiri osnovna konstituenta reformisanog političkog sistema trebala da zameni ministarstvo informacija, nego bi toj  sferi duhovne vlasti trebalo da pripada i ministarstva kulture, ministarstvo nauke, obrazovanja (škole, univerziteta), pa čak i ministarstvo vere...

Samo se iz posebno konstituisane sfere nezavisne informativne vlasti za slobodu javne misli i reči, znanja, nauke, kulture može preneti i očuvati  dobro staro i prihvati ono dobro novo,  utemeljiti i duhovna sloboda sa svakom drugom slobodom.

Tek se kroz duhovnu slobodu nezavisne informativne vlasti, proširenu na područja nezavisne nauke, univerziteteta, uopšte prosvete, obrazovanja, kulture, vere se dostiže onaj završni smisao vlasti, kao glave  nad telom, gde ljudi vladaju stvarima a ne stvari ljudima...

Sadašnjem premijerskom zvanju bi ostao onaj operativni deo ministarstva: ekonomije, finansija, vojske, spoljašnjih poslova, poljoprivrede, saobraćaja... kako i treba da  bude..

Samo u jednoj nepodeljenoj suverenoj volji građana...koja direktno bira i smenjuje najviše predstavnike: zakonodavne, sudske, izvršne i informativne vlasti,  svaka posebna sfera vlasti imaće nezavisnost i potrebnu operativnost i istovremeo ceo politički sistem punu ravnotežu.