Volja i želja
Autor: Tomislav Novaković
Džoa Stjuarta Mila tvrdi da je "volja samo naše uobraženje da jednu stvar želimo zato što je hoćemo, umesto da je hoćemo zato što je želimo", a zapravo je sasvim suprotno tačno: bez naše volje, koja selektuje kvalitet i kvantitet svake željene stvari, sve te "konkretne" želje mnogo su pre opsena da volimo ono što samo želimo, umesto da želimo ono što volimo.
Kao što različiti ili suprotni pojmovi, opažaji ne uobličavaju našu vlastitos, nego, sasvim obrnuto, starija vlastitost sastavlja sve različite ili suprotne pojmove, opažaje u celovito znanje, iskustvo, tako ni različite ili suprotne želje ne utemeljuje našu ličnost, već slobodna ličnost sve različite, suprotne želje...
Opažaji traže starija čula, pojmovi stariju svest, ideje stariji duh, želje stariju volju, a volja najstariju vlastitost...
Čim čovek može nešto da želi i ne želi, ili želi više jednu a ne drugu stvar, očigledno da starija volja selektuje sve različite, suprotne želje.
Samo čista volja, kroz nepodeljenu vlast u sebi, jednu slobodnu vlastitost, mnoštvo različitih ili suprotnih misli, osećaja, odluka, želja... vodi ka celovitoj sreći.
Jedino se slobodna vlastitost, koja elektuje kvalitet i kvantitet svake svoje želje, želi po sebi.
Iako je čovek često rob svoje ili tuđe (pogrešne) odluke ili je sledi bez obzira na sopstvenu korist i što mu srce želi, treba sagledati suprotno stanovište.
Koliko puta iz čiste (dobre) volje ne učini nešto (nemoralno, nečisto) „što mu srce želi“, ne sluša uobraženje opsesivnih nagona, neselektovane potrebe ili prekomerne želje, iako one na prvi pogled izgledaju kao da će ga uzvisiti i učiniti “srećnim“, a zapravo će ga poniziti, trajno unesrećiti, jer su ne samo moralno pogrešne, nego neumerene i štetne?
I nasuprot tome, kada ne sluša opsesivne nagone, neumerene želje, nego ih selektuje, bude na kraju srećan?
Srećan čovek želi ono što voli, a nesrećan uobražava da voli ono što samo želi.
I zato se za ono što se najviše želi, jer mu (pre, za vreme i posle same želje) kroz puno zadovoljstvo duše, tela donosi najvišu sreću, kaže da to po slobodnoj volji voli.
Samo čista volja (pre svake želje) i starije voleti vode celovitoj sreći
Na primer, iako čovek može imati želju ka mnogim ženama, on traži baš onu konkretnu ženu koju ne samo želi, nego iz svoje slobodne volje voli, dok želju ka drugim ženama shvata kao uobraženje da voli ono što želi, umesto da želi ono što voli.
I upravo se čista volja – da želi ono što po svojoj slobodnoj volji voli – pretpostavlja u osnovi braka.
Prema tome, nikako nije tačna tvrdnja da je volja čedo želje i samo naše uobraženje "da čovek želi ono što hoće umesto da hoće ono što želi", nego da je upravo srećan kada dobije ono što hoće (po svojoj volji volii), a nesreće da uobražava da hoće (voli), ono što samo želi!
To je potpuno suprotno od onoga što tvrdi Mil – da je naša volja (ono što volimo) samo uobraženje da želimo ono što hoćemo, umesto da volimo (hoćemo) ono što želimo i da "konkretna želja" i prvostepeno želeti (ja želim) stoji pre fiktivne volje i starijeg voleti (ja volim).
Ovo je prerađeni odeljak iz knjige: Tomislav Novaković, Etika i politika, DESIRE, Beograd, 2013.
O Novaković Tomislavu
Tomislav Novaković je diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živi i stvara u Čačku kao samostalni filozof.
Filozofija dana
Prirodna nauka koristi logiku kada opštim i nužnim zakonima objašnjava red, poredak sveta, a bilo kakav kosmički um, logos, za celovito jedinstvo materije–energije, po definiciji „objektivne“ nauke, isključuje već na početku!
Bez obzira što ne prihvata nikakav prauzrok izvan same prirode, da bi nauka uopšte bila nauka, ona neki neki jedinstveni logos mikro-makro sveta mora predočiti.
Ne radi se samo o tome da se našem objašnjavanju sveta ima pravo prigovoriti da je "antropocentrično", nego da li se bez neke (bilo kakve) jedinstvene logike za svu materiju–energiju–prostor–vreme–brzinu, sve oblike makro, mikro sveta, uopšte nešto suštinski objašnjava!
Ako čovek (bilo koji živi stvor) ima (neku) „glavu“, zašto je ne bi imala i sva mikro-makrokosmička priroda u svakom svom delu, kao stvarajuće znanje po kome svaka stvar ili biće jeste to što jeste.
Tomislav Novaković