Tribine živa reč

Autor: Tomislav Novaković

  

O  DOMAĆINU  I  GOSTU

 

 

Gotovo sve najbitnije stvari u našem životu obeležavamo sa najstarijim zvanjem, poznanjem na zemlji: domaćina – gosta.

Svakodnevno negde idemo ili neko dolazi kod nas, primamo nešto od drugih, ili im dajemo...

Ako ne stvari, onda dragocene: reči, osećanja...

Očekivani gost  je praznik u duši za duhovno ispunjenje.  

Odnos domaćina–gosta je najunutrašnjija kultura čoveka i naroda.

Najsvetiji zavet, obećanje večnog života, dat je sa tajnom večerom svetog jedosmo, pismo.

I slava svetitelja, zaštitnika roda, kao točak od dana ka godini, od godine ka životu, od života ka večnosti, kroz slavski kolač, sveću, osvećeno jelo, piće, sa domaćinom i gostima...

 

NAJPRAVEDNIJI POLITIČKI SISTEM

 

 

 

Kao što čovek vlada sobom kada bolji deo vlada gorim, tako i država vlada sobom kada bolji deo vlada gorim.

Samo kada vlada bolji i sposobniji deo naroda, vlada sam narod, a kada vlada gori i nesposobniji deo, on prvo porobljava bolji deo naroda, a zatim i ceo narod.

Kada bolji deo vlada gorim to čini boljim čoveka i državu, jača slobodu čoveka i slobodu države...  

A kada vlada gori deo, to ne samo da pravi gore ljude i goru državu, slabi slobodu čoveka i slobodu države,  proizvodi: tiraniju, oligarhiju, anarhiju, nego na kraju porobljavanje tog naroda,  države, od strane drugih naroda, država...

Karakterno jedinstvo slobodne: misli, reči, odluke  i dela omogućava čoveku da drži sudbinu u svojim rukama, a karakterno jedinstvo izborne volje: slobodno biranje i smenjivanje najviših predstavnike svake posebne: zakonodavne, sudske, izvršne i informativne državne vlasti, omogućava narodu da  drži sudbinu u svojim rukama... 

 

FILOZOFIJA LIČNOSTI 

 

 

 

Tebi se čini da možeš slobodno pristati da te vode tuđe misli i tuđe odluke, ali tuđe misli i tuđe odluke su na kraju i tuđi život.

Kao što ne može drugi da jede i pije za tebe ne može ni da misli, oseća i odlučuje za tebe.

Ako tvoje reči ne izražavaju tvoje misli i tvoja osećanja, nećeš biti slobodan za samostalne odluke i dela.

Kada  jedno misliš, drugo osećaš, treće govoriš, četvrto radiš, kako ćeš znati šta si od svega toga ti sam i šta je stvarno tvoja volja?

Tek kada su čiste: misli, reči, osećaji, odluke i dela sjedinjeni u slobodnu ličnost, to je tvoja vlastita volja, tvoj vlastiti život. Samo kada si svoj ti si Božiji i kada si Božiji ti si svoj.

  

METAFIZIKA POLNOSTI, RODA

 

  

 

S jedne strane brak isključuje krvno srodstvo, sa druge, utemeljuje svaki rod...

Kada se muž i žena zavetuju pred Bogom za zajednicu novog roda ta čista volja ne sastavlja samo sve razlike oba pola u jednom telu, već kroz starije srodstvo od Boga i sve razlike sa drugim ljudima u jednom duhu.  

Ipak, iako brak pretpostavlja duhovno jedinstvo, Božiji blagoslov braka: „I biće dvoje jedno telo“ naglašava fizičku jednoću, plodnost, kao osnovu za svaku drugu plodnost, to je skriveno i otkriveno: mislima, rečima, osećajima, delima poznanje srcem ka srcu, licem ka licu...

Takozvani „Edipov kompleks“ se ni izdaleka ne tumači na pravi način; to je zavisnost čoveka (kao ploda u materici), hranom, disanjem telom, čulima težom od "materice" zemlje.

Samo duhovno rođenje iz: duše majke, semena reči Božije i tela materice, dostiže suštinsku zrelost. Čovek se tek rodio kada je u duhovnoj krošnji, kruni rodio rod za večnost, dao plodove koji se zauvek mogu jesti...

 

FILOZOFIJA MIRISA I UKUSA

 

 

 

Ako su  više lepe slike koje se vide, melodije koje se čuju, reči koje se govore, nego ono što se jede i pije, zašto je lepo, kroz ukus, povezano sa sa ustima?  

Zato što miris istine budi, uzbuđuje srce i dušu za ukus ljubavi.  

Umetnost oblikuje lepe: slike, melodije, reči, pokrete, osećaje... a  miris istine i ukus ljubavi same ljude za carstvo nebesko i zato tek daje odgovor: zašto je lepo lepo. 

Gospod kaže : "izbljuvaću vas iz usta svojih" sve koji nisu kroz dve zapovesti ljubavi ukusni pred Bogom i čovekom.

Sveti Jovan Bogoslov kaže: "Ako ne voliš čoveka koga vidiš, kako možeš voleti Boga koga ne vidiš?"

Ako ne voliš bližnje s kojima živiš, kako voliš narod, državu?Ako ne radiš to što radiš, najbolje što možeš u svom konkretnom životu u mikrosvetu, kako će poboljšati bilo šta u državi, u makrosvetu?

 

LEPOTA I LjUBAV

 

 

 

Ljubav je mera svakog spoljašnjeg i unutrašnjeg savršenstva iz Božijeg bezmerja. 

Kao što se svetlost ne vidi a sadrži sve boje, tako se i svetost ljubavi ne vidi, a sastavlja sve ljude...

Samo kad voli i govori istinu čovek izlazi iz granica svojih očiju, svoga razuma i vidi drugog čoveka, drugu ličnost.

Presto ljubavi i kruna istine osvećuje čitav svet.

U dve najveće Hristove zapovesti, najonostranija ljubav ka Bogu svim: srcem, dušom, umom,snagom, izjednačena je sa najovostranijom ljubavlju ka bližnjem.

Istina je miris, večni duhovni sveštenik koji budi dušu za ukus ljubavi, a ljubav u srcu večni car iz carstva nebeskog, Bog sam...

 

KVADRATURA KRUGA U KRSTU

 

 

 

Okret duži daje kružnicu sa svim tačkama podjednako udaljenim od centra, a  ljubav ka Bogu i bližnjem, „carstvo Božije unutra u nama“ podjednako udaljeno od svakog srca ljudskog.

I kao što su u kružnici sve tačke podjednako udaljene od centra, tako su u središtu krsta svi ljudi podjednako udaljeni od Božije ljubavi. 

Isus Hristos, sin Božiji i sin čovečiji, savršen u: misli, reči, odluci, delu, najviši unapred od roda nebeskog i jedini bezgrešan u rodu ljudskom, prima u krstu krivicu za sve kao da je najgrešniji, najniži od svih, da iz bezmerja čiste ljubavi, jedne sa svih strana iste istine, ispravi sve grešno, krivo, sve naše krive: misli, reči, osećaje,  dela okrene na ispravno, pravo. 

To je u savršenoj ljubavi kvadratura kruga u temelju žive građevine večne za okret od Drveta znanja dobra od zla ka Drvetu života, koja nadjačava istinom laž, dobrotom zlo, ljubavlju mržnju, osvaja „carstvo Božije unutra u nama“.

 

METAFIZIKA JEZIKA sa najvećim tajnama srpskog jezika

 

 

Jezik ima trostruku: fizičku, duševnu i duhovnu prirodu.

Sa njim se jede i pije, izražavaju osećanja i govori, iskazuju raznovrsne misli i ideje.

Jedna od najbitnijih suština govora je poštovanje obećanog-ispunjenog dogovora, ugovora ili dubokog pitanja-odgovora.

Tajna reči je tajna imena, koje zove duhom sve reči jezika i zna sve znakove znanja.

To nije ime koje neko drugi daje, nego starije ime koje sve drugo imenuje, bira i sabira sve reči jezika.

Iako su A i E prvi, osnovni samoglasnici, u srpskom jeziku ne samo da nema nijedne reči koja počinje sa A ili E, već u najbitnijim rečima uvek stoji J ispred A i ispred E!...  Jaka veza od J ka A sa Ja utemeljuje  ličnost, a veza od J ka E, sa Je, Jeste, logičko-gramatičku vezu subjekta i predikata...

 

O DANU–ŽIVOTU VEČNOM

 

 

Iako čovek ima sedmice, mesece, godine, on živi život kroz dan.  

Mnogo je pre život stvarni dan, nego prošli-budući dani, meseci, godine, stvarni život.

Po srcu je dete, po čulima mladić, po razumu zreo čovek, po umu starac, kroz sva doba života, svaki prošli, budući dan.

Savršenim trenutkom drži dan, danom godinu, godinom život, iz plodnog: časa, dana, godine, sve vreme života uzrasta za večnost.

Samo kroz dan večni–večni dan čovek "jede" sve prošlo, buduće vreme, skraćuje šta ne valja, produžava šta valja, kroti ga, uzjahuje kao letećeg konja, nateruje na služenje,  zaokreće od smrti ka životu, sjedinjuje misli sa osećajem, volju sa svešću, reč sa  delom, istinu sa životom...

 

JEDINSTVO BILjKE, ŽIVOTINjE, ČOVEKA

 

 

  

Prvostepena kultura domaćina i gosta nije samo odnos čoveka prema čoveku, nego i odnos prema biljkama, životinjama, zemlji, vodi, vazduhu, energiji... celokupnoj živoj i neživoj prirodi...

Urbana kultura velegrada ne marginalizuje samo: selo, manje gradove, zdrav vazduh, vodu, biljke, životinje, nego i prvostepeno pra domaćinstvo–gostinstvo čoveka na zemlji...

Međutim iako biljka, kao prvi mikromakrokosmički pra-domaćin, povezuje zemlju, vodu, vazduh „jede“ svetlost, proizvodi hranu i kiseonik za sav ostali svet, ona se u teoriji evolucije proglašava nižom organizacijom...

Po čemu su čovek i životinja „viša“ organizacija“ ako dve suštinske stvari –da preobraze neživo u živo, ili „jedu“ svetlost, kao najsavršeniji vid energije –ne mogu...

 

FILOZOFIJA GRADA

 

 

 

Politička priroda čoveka, po Aristotelu, sastavlja u polisu (gradu–državi) suprotnosti instinktivnog i umskog, životinjskog i božanskog, fizičkog i duhovnog...

Varvarin nije samo onaj čiji se govor ne razume nego onaj s kim se ne može ništa dogovoriti, već se uvek sukobljava, pa čak i da stalno živi u gradu.

Grad, u idealnom smislu iz zaključka, ključa zakona štiti prave ulice istine javne: misli, reči, dela, u kojima se ljudi sreću licem k licu ka sredi stvari...

Ipak, današnji velegradi, kao države nad državama, ne pokoravaju samo manje gradove oko sebe nego i svu kulturu dosadašnje civilizacije ...

I to se predstavlja kao neminovan put od polisa grada–države i: mitološke, religiozne, filozofske, naučne svesti, do megalopolisa globalne svetske države i savremene komunikacijske, informacijske, virtuelne, medijske svesti...

Na početku su prvi čovek i ženi  u gradini, edemskom vrtu.

Na kraju vremena silazi s neba od Boga grad večni za Sina Božijeg i njegovih 144 000 svetih izabranika... 

 

 

FILOZOFIJA RATA

 

  

 

Rat je prvo  sudar  dobrih i loših: misli, reči osećaja, odluka i dela u čoveku, pa različitih društvenih grupa u državi i tek na kraju: ekonomski, politički, vojni sudar između naroda i država...

Bez duhovnog jedinstva sukob se rađa i u samom pojedincu, a kamoli između različitih grupa ili naroda u državi.

Mač istine je, pre svakog drugog oružja, prvi i najbezbolniji mač, s kojim svaki čovek i svaki narod štite i svoju ličnost i svoju državu pred drugim ljudima i drugim narodima.

U Novom Zavetu stoji: „Niko ne može kuću opljačkati, dok najpre ne sveže jakoga. “A najjači u čoveku i narodu je njegov duh. 

Kad neprijatelj savlada najjačeg domaćina u kući (duh jednog naroda), lako će porobiti i sve ostale "ukućane": njihove nezaštićene: oči, uši, osećanja, želje, pa čak i razum, um i samu volju ...  njihovu kulturu, tradiciju i na kraju i ekonomiju, privredu i vojsku... da ga svaki čovek i cela država slušaju kao na dugme.

 

FILOZOFIJA  IGRE

 

 

 

 

Svako ima neku svoju igru sa svojim: mislima, osećajima, odlukama, delima ili sportsku, hazardersku, sa rizičnim ulaganjima, idejama u: poslu, borbi, ratu, politici, umetnosti, ljubavi, koja uključuje sve poznate i nepoznate, moguće i nemoguće stvari, s kojom može dobiti ili izgubiti sve...

Što je veća raznovrsnost “figura,“ elemenata u ravnoteži svih mogućih suprotnosti, ta igra ima veću cenu...

I ko određuje pravila igre života?Bog, sudbina, izabrani pojedinac ili grupa, jake prirodne ili društvene sile, centri moći u spletu  političkih, ekonomskih, finansijskih okolnosti?  

Sve su Božije zapovesti date čoveku za najuzvišeniju duhovnu radost iz večnog života i  narušavanjem tih pravila, ta radost se na kraju gubi.

Po reči Hristovoj, carstvu nebeskom je najbliže dete, čije se srce otvara za radost čiste igre, a ono što čovek zove “igrom“, često je daleko od te radosti...

 

 

O RAZLIČITIM VRSTAMA INTELIGENCIJE

 

 

 

Skala s kojom se u psihološkim testovima meri inteligencija nije sveobuhvatna ni u naučnom, ni u psihološkom smislu, jer ne uzima u obzir mnoge druge i te kako bitne vrste inteligencije: socijalnu, emotivnu, umetničku, duhovnu inteligenciju...

A pogotovu, govornu sposobnost iskazivanja suštinskih misli i ideja.

Koliko je sistema,  država, poslova... propalo zbog nedostatka suštinske veze između naučno-tehničke i svih ostalih vrsta inteligencije?

Bez jake govorne inteligencije, ključne za svaki dogovor ili ugovor između čoveka i čoveka i čoveka i zajednice, s kojom praktično umeće saglašava različite: ljude, narode, društvene grupe, zanimanja... neće se  samo sudarati čovek sa čovekom ili narod sa narodom, nego i oči u glavi...

 

INFORMATIVNA VLAST

 

 

  

 

Trostruka struktura političkog sistema za ravnotežu zakonodavne, sudske i izvršne vlasti više nije dovoljna.

Ko danas vlada: medijima, informacijama, on u velikoj meri utiče na sve sfere vlasti.

Ako je moć medija, informacija, javne misli i reči toliko velika, politički sistem treba tako reformisati da ta "informativna vlast" bude i zvanično još jedna konstitutivna sfera vlasti.

I kao što čovek tek iz slobodne misli i reči ima slobodne odluke i dela, tako i država tek ima svoju punu slobodu kada pored tri postojeće sfere: zakonodavne, sudske i izvršne  vlasti, od vanstranačkih predstavnika odgovarajućih društvenih grupa konstituiše i nezavisnu sferu informativne vlasti.

Samo taj četvrti "točak" "stub" političkog sistema posebne sfere informativne vlasti može uravnotežiti vertikalnu strukturu predstavničke demokratije sa horizontalnom strukturom javne misli, reči, koja danas postoji (glasanjem) samo na početku, a kasnije je izrazita politička moć jedne sfere vlasti, nad svih ostalim sferama, u potpunosti potire...

 

NOVI METODI UČENjA I OBRAZOVANjA

 

 

Iako je  autoritet "oca" pisana reč, živa reč je "majka"  koja odgaja jezik čoveka i naroda i zato se kaže: maternji jezik.

Ako se samo čita i ne razgovara o pročitanom, neće se samo umanjiti značaj žive reči nego i same knjige.

Savremene mediokratija sve više pretvara učenike i studente u pasivne slušaoce gde je razmena ideja drugostepena stvar.

Potrebni su novi modeli učenja, koji bi istovremeno povezali živu: misao, reč, sliku, muziku, pokret... i tako obrazovanje  i  izražavanje učinili uspešnijim i zanimljivijim.

Na primer, da slične studijske grupe na fakultetu zajednički rade diplomski rad o zadatom problemu i da tako sa tim interdisciplinarnim pristupom nauče od početka sarađuju sa drugima njegovom rešavanju, što  će  stvarni život kasnije od njih i zahtevati...

 

 

EVENTUALNE DODATNE TEME:

 

PRAVO I POLITIKA

ČETIRI PRSTENA PRAVOSLAVLjA

UMETNOST I FILOZOFIJA

MODELIRANjE LIČNOSTI KROZ DRUŠTVENE MREŽE